Школски лист

258

предмет, већ дете, а учителБ заедно са учевним предметом само е средство, и има се удешавати према детету. Право е учен^ у томе, да сваки сам собом истину (знан$) потражи и да се помучи, да е тђе, То само изображава. Н би убио ђавола од радости, кад год кого нову истину сам нађем. Само оно учен'6 приа, на коем деда собственом снагом мишленн раде. Побудити та0 собствени унутрашнви умни рад у деци, то е наМпоглавитш и наикористнш посао нравог учитела. Волн и лмбав к ствари тим се побуди, кад се учини, да дете само своим мислима око оне ствари ради. Само се тако усвои наука. Нико не буде паметан од туђег зиат, већ само од свога, Ко само онолико зна, колико е учио, то е слаб човек. Свое собствено знан!>, то е што загрева, оживлава, тера; туђе е зпан!> као и позаНмл^но довек ладно и мртво. Никоме опо не вреди, што има без напрезанн, нити то помаже, нит се поштуе и уважава, нити е стално. Шта дакле сл^дуе одтуда по развитак моћи мишленл, вол4 и тежн4? Л држим, да сам доста лсан, зато нека ни едан учителв то незаборавлн, но за вечиту успомену мого увек на уму има. Да би могао учителв децу на оваи саморад, ову умну гимнастику побудити, подстаћи, надражити, иште се, да е животног духа, да е снажан у знанго и дисциплини, да има поднуну власт са оним учевним предметом, иште се слободно предаван4, а не из кнвиге, и вештина, да уме предмет онаН не само у дшмошки вид свести, већ и у питанн нова и занимлБИва за децу, да свако питан^ буде деци као оструга, да их подигне на живу пажнго, да побуди на живостан саморад, па да сама нађу ону истину што се тражи; тако ће постати истина нбиов собствени проналазак, те тим и собственост. Развитак урођених способства почин^ са наМситншм мрвама, па иде на више, док не дође до личнога вршка. Не донесе дете на свет смбрионе од поИмова, већ само способност за поимове. Нема у човечшб души јм од поИмова, па што чекаго учителн, да их излеже; него се имаго она природна способства за поВмове своим начином да развиго. Право учен4 иде са гледана на иобмове. Повмови без гледаш! само су празне речи. —■ Наука са децом има онде да ночне ил онде да настави, где су деца собствеиим искуством и гледанБм дошла, па пошто