Школски лист

259

И)1 е оно изншн4но и пошто су о оном обавешћена, ступа се дал^- Са познатога има се прелазити на непознато, а све непознато има се пре што бол4 показати наочигледно, па онда вздити понм. НаИпре ствар, па онда име и реч; а међу поИловима е први она&, што 6 наМпрост1и, па онда се ваде следећи. Са конкретнога прелази се на абстрактно. Свако учен4 деце вала да се непрестано обазире на иоћ детиега схваћанн, нго непрестано да вештба, и само с нбом да ступа на дал4 и на више. Ко на то пази, само таи и напред ступа, и само е то прави учителв. НаИболви е метод ученн динлогичко развингоћи. Ко ма кого склопл4ну систему предае озго доле, таи почин& кућу градити с крова, он загушуе разум; али ко предаванбм упућуе и наводи, да слушаоци сами склопе систему, таЈ4 буди, таИ учи наибол!. Оно учен§, где деца говоре речи за учител^м ние учителБСка вештина већ бабска. Деца ће, ако оћеш, за тобом и мукати. Што се разуме ние нуждно, да се говори за другим. Наука док се не разуме не вреди ни за шта. НесварлБИВо ело уквари шш и моћ сваранн. Само е она наука знан$, коа се разумом свлада и учини. Све разумно има се разумлБиво предавати, почсвши с гледани. Што год е проналажлвиво има се тако предавати, да сама деца истипу нађу. Само оно што ние проналажлБиво, већ што е дато, позитивно, то се мора и деци дати, да приме као што 6, ер с нвима то истраживати била би лудост. УчителБ има само оно и онолико да говори, колико е нуждно за подстицан^ деце на саморад. Дете валн да говори, и да говорећи учи и научи говорити, а не учителв. Што ман4 он,. а више дете узговори, то е болви и метод и успех. Сваки учителв валн да зна, да голо и непрекидно саобштаванћ умори децу и лгоде. Рад, собствеии рад, таИ живот држи, Валан учителБ не говори много, ни рад запта ни рад науке. ГоворлБив учителБ загуши децу многим говором. Сваки начии учена може у вештака бити добар, само не брблави. Брблнви учителв то е страшило, хавет, што загуши У деци дар мишлена и убие. У школи, коа ће да одговори данашн4м времену не вреди папагаиство читанн, рачуна и катихисиса, са чим се оно до °кора растресаше ма^исторска педантериа, ароганцин и игно-