Школски лист

327

Неоспорна е истина, да су иачела изведена из хришћанских догмата и еванђелског морала иоуздан вођа у овоме свету, како ћемо достоино ировести век свои међу браћом, а да и не спомин4мо, да нас живлбн 1 ! ио тим начелима сирема за наше више, небеско определБн^. Задахнути душе тим узвишеним начелима, напоити срца добротворним пићем нбиховим , значи стварати поштене, челично характере, развинти племените грађанске врлине. 2. Хришћанска е вера чврсто везана са судбином народа нашег више можда него у икоег другог. Кад се она у н&му угврдила и процветала, онда иастае наисаиние доба српског државног живота ; кад смо злим удесима допали ропства у туђина и иноверника, она очува у погаженом народу нашем живу успомену минуле славе и величине и неодолБиву желго за слободом и самосталношћу; кад смо устали против насилника своих од четири стотине година, те започели дело народног ослобођенл, она беше поглавити покретач борби тои, беше наимоћнин потпора у свима подвизима врлих отаца наших за народ и землго. Облшннвати развитак те вере и утицаи нбн на прошлост и садашнвосг нашу, то е колико и разлагати наиглавниш живалБ у бићу народа нашег. 3. Ова света вера, кон е била овако верни пратилац народу нашем у свима и срећним и несрећним тренутцима н З јговим не треба да слаби, већ ваља све већма да се снажи међу синовима српскога народа; нити се може допустити, да проповедници слова господн^г, кошма су предходници од политичке пропасти наше па до не давно били готово едини писмени лгоди у народу нашем, заостану иза осталих представника данашн^ просвете наше у другим гранама научним. Па зато е прека потреба, да се постарамо о свИма средствима, К01има би се стало на пут, да се у младом народу нашем не умноже, у следству равнодушности верозаконе, жалосни полви покварености и пада моралног, већ да се колико е год могућио очуваго строге врлиае честитих предака наших. А да би се народ. кои тежи к умном развитку свом, предохранио од свега, што може наудити наравствености н^говои, да би му развиннБ умних способа ишло у наивећои сугласности с облагорођен^м срца и душе, наивише могу допринети лгоди, кои по свом положаго стое у ближем додиру с нбим . Образовани а родолгобиви свештеници и учителви овде су на првом месту. Радити, да нам свештеници и учителБи прибавлбно знан^ свое умножаваго и разгрангого, како би све већма ширили у народу живогворне луче хришћанске просвете, подгревали лгобав к поштеном животу, распалћивали свети оганБ за народност, за слободу од ига туђинског, то е другим речма заузимати се за светлиго будућност нашег домаћег и пародног живота. По овоме, шго довде рекосмо, наш духовни лист, кои смо назвали „Настир," имаће тежнго да обншнава начела наше православне вере, да упознае читаоце, од колике е она вредности за сваког Хришћанина, нарочито за нас Србе, да чува лепе и благе обичае народн^е, да буди у срцима лгоди склоиости к добру, истини, правди, поштенго. Према оваково® тежнБи нашег листа штампаће се у „П а с т и р у" све 3 што се тиче наше православне вере и цркве, а на име :