Школски лист

317

Добар свсштеник слаже се са учител^м, па обоица при„телкж) школи и раде само оно, што е на корист науке и засиитана; а кои се свађаго и отимлк) о првеиство у школи, то с у К укавице и несрећници. Учителви и свештеници валн да се цеј^усобно помажу у свошК великоб светоВ задаћв, и да едан другога подижу на све лспши и своИскш рад, а опе, што се само препиру о власти и о првенству, вала да општина, ако в себи и свошИ деци приателБ, без трага отера. Нисам никако за то, да се узме школа из шака свештенИ ка, алИ ни зато, да се исклгочно ш.има повери; зато онога од нбих поштуем, кои не имагоћи на то доволбно знана и вештине признае то, те уступа оном, ко их има, а мрзим на 011 ога, ко има знани и вештине, па неће да ради, и гонио би га још већма, него онога, кои нигде ништа о школи незна, а онамо се трпа да ради и да заповеда. ВЕРА И МОРАЛ. Теоретични пантеизам или атеизам, о ком се сумнам да т има, ние набсрамотнш. Далеко в срамотнш онаИ практични атеизам, што само живи за свого личност. Жорал стои у близком сродству са вером. ал ние апсолутно од н! зависан. То се и отуда види, што е само едан иорал на свету, а вера има неброВ. У наИвишоИ потенцш морал е самосталан, изтиче из чисте лгобави добра, и есте та сама лгобав. Морал основан едино на спецшшшН конФесш увек е дволичан, пошто се само манЗшу делу лгодства с лгобави обрће, своима вернима, а далеко већи део лгодства презире. Мржнл е своМствена само оноб вери, што се издае, да е само она кадра, да учини човека блажена. Без духа хришћанскога ние можан напредак ниоблагороЈјенблгодства. Свака држава што приаорава свое гра^ане на ову ил ону Формуловану конФесиго, тера их на неморалност. Не тиче ее државе кое су конФесие поданици, то е ствар свакога овоза се, а држава има само да тражи моралну валнност од своих грађана. Морал може с религиозношћу тако скопчан бити, да буде