Школски лист

332

прспоручугоћи, да се сваки говорник саио чисто оие ствари придржава, кон у делокруг данас скупл^ног збора спада, а ?;а против, избегава све оно што би чиго личност вређало. За овим се приступи избору деловође, за кое избранн буду Стсван ЖекВћ и ђорће Глибонвски учителБИ Србско-БечеНски. Тожа Лникиевић поздравш срдачкои беседом сакупл^ни збор ; изавлие велику радост, што од оваког братског договаранн леи изглед има на 6 олби и сретиЈи напредак пародних школа, Збор му се одазвао са „живео." 1. Збор оваб имагоћи пред очима велвке оие корнсти, кое из оваког здруженог договарапн ио напредак основне народне птколе проистећи могу; — пре свега за дужност свого сматра, високоН влади, што е наредити благоизволела, да се окружни учителБски зборови држатп изшо, усрдну свого захвалиост и овде одати и изавити, тврдо уздагоћи се : да ће свестно држаи& тих зборова, иовода дати, да висока влада допусти и главне учителвске скупштине држати, у коима ће нз целе овостране православне Србске брархие учителБИ и друм народне школе искрени поборниди учествовати моћи. 2. Збор оваб приметивши, да у средини сво10и невиди врле трудбенике народне школе : Павла Берића, Милоша ћурчића и Александра Чичовачког учителЈ Молске, коих е користиу раднго немила смрт, у наИлепшем цвету младости прекикула. — при спомену имена младих тих сатрудника своих, тронут жалоетном судбином нбиоеом , тужно и узбуђено одазвао се том спомену са „Бог да им душу прости" и „вечна им памет." ! — . 3. Читаго се ланвске године предлози зготовл4ни и поД' пешени од ђ. Лудаића, ђ, Марковића, М. Д. Деановића и Џ ГлибонБСКОг, и пита се : да л' ће се при овима остати, 0 Л1! ће се и други саслушати, пак после о свима по себце р еЧ водити ? Збор се изави, да жели при донешеним и ставл&ним преД" лозима остати и о нкииа договарати се. 4. Лудаић и Марковић узеше свое предлоге натраг, е Р 3'В1фаго, да е оно, што предлагаше од чести постигнуто. Д еа новић са болести одсутствуе • тако узе реч Гли 6 онбски , и "р е

А