Школски лист

333

ев ега прочита своК писмени сасгав о правов важџости народних школа — збор е оваК чланак иазлвиво слушао и са одобраваи1;м до знана узео. 5. Иређе се на предлоге, и тим поводом поведе се реч 0 школскоМ молитви пре и после предаванл. По дужем договору буде решено да се при молитвама неодређуго правила, те да се нечигаго едне и исте при и на свршетку предаване, но да се на изменце узимаго како свршене молитве, тако и тропари, псалј)И. као и друге научене духовне песме. С тим ће осим Богомол4 и по повтораван^ вишеречених од велике користи и добитка бити, а и више времена на остале иредмете остати. Приметило се 1ошт н то, да ће молитве на сазиданЈ; душевпо деце, онда наИвећи утисак причинити, кад сваки васпитателв, не само говором, но и своим добрим прнмером нвима и у цркви п у школи и ван ових, предходи. 6. Заподене се реч о школским чиганкама, почем неки приметише да нису у духу народноме сачиа^не и списане па и по иашу децу, као Србчад, пробитачне бити немогу. Овим поводом устане Ст. В. Поповић, и моли, да му се у збору допусти говорити, не као учителга од струке, но као Србину, коме добро народа на срдцу лежи, шго му се и доззоли. У говору свом наводи, да су садан^ наше школске читанке, прво пуно погрзшне, што се езика тиче; друго, што су кроз и кроз немачким духом написане п вели, да су с тога вше отров него душевна рана по нашу децу. — Наводи дал4, да су у том погледу читанке у Кнежевини србскои много бол&, и предлаже, да се узме у обзир, иапредак читанака у осталих народа а нарочито у СрбЈи, па да се према томе израде читанке, кое ће одговарати потребама нашим. У дал&м свом говору вели, да школа невалл само едну страну човека и то разум да развиа, но треба и срце да му облагороди, развие, и у пуноИ складности васпита и пзобрази. Оваб е говор са бурним допадан&м и одобраван&м од збора праћен, и решено е да се позову учителћи Марковић и Г-мбонћски, да први из буквара, а други из читанака поименце недостатке наведу, и у погледу на преустроен4 такових, свое мсмене предлоге о доидућем збору донесу; да се после вис ока власт школска умоли, да по тада зглавл^ном и од збора усвоеном разпореду, ако за добро нађе, за школе иаше,