Школски лист

346

наших школа у немачке, као да наши учителш нису достојш деде нвихове. Али аа ц§ коих узрока деца шкоду полазе, главно е 1. дз ева полазе 2. да школу п?з преаена не оставлак). Тежак Н { јш доеада волио е да иу дете овце чувз него да у школуид«, ер онда бп чувлра плаћати корао; он се дакле више брине за овце свов него за дете. Двоген бн ааиста и бод ових лгода казао, да би волео блта ибихов озан кего нбнжов син, Да лв ће се овакн лгоди обратита, ако веде шта знаго ^ацв нбзхових суседа и .приатела ? Да се пред свакии такни »ежакоа по едно ђаче продуцира, било бк без успехз, ер невадн да е нужао то човеку што он сам нела. Селак т е едзн говорно како деца лепо у црквн појо ; а га на то зашшш, зашт не шалб ж он свое дете да научи поати. А он одговори : Ј,знаш све е то лепо што уче таио у шкуди, ал иени 6 тешко да чобана навнии.® Више су нби тако чули лепо подн4 у црквв, али више нби иисле као и оваВ селдк. Могул ту речи поноћи ? Истпна за опоииннн! речиа набзгодниб е иесто црквв, ал колко су оаа таки речи пропустилн с една ува на друго. 6л ии пала код реч на срдце? то е едао питан4 с овим, всул се поправалш. Где се речи прииага ту нетреба друге мере. Другчие вал^10 би да се свештеник договори са Званичнии старешинаиа, па да оне лоде, кои нису послала децу у школу званзчнии слугкителба позову и да рекну, дошло е време да сваки нора дааати свое дета у школу и свзштенак да их пооаветуе, кахо в то грех кпд децу свого ни чеиу не уче. Зашто се не би обо средство код нас употребило, кад »а исту це-» други народн ђасилб и приаораванЈ као средство употреблшго. Друго е да деца не оставе пре врзнена школу. Хвалев^ оне деце, коа. од школе не изостаго, ние иа свом месту ер деца нису црква ако уредно у школу не долазе, него р<>" дителБИ, нао што ние ии заслуга нБихова ако долазе. Мисли* да еу престал© оле школе, у коиИа се догађало бежазгб школе. Али ва.хБда децу нећеио хвалитп што не беже од школе. Исто тако илог1| учителБ говори деци да сваки дан П Р Иповедаго код *;уће шта су у •шкзлп научила, да корист, ко» еу добила у школи, покажу отцу. Али учителБ не треба Д а заповеда (свака реч учител^ва за дете е заповест). Дете незна зашто то чшш, него мисли зато што родителБИ незна®1 па их он учи. Тако мисли и гдекои отац пак одма запушн детету уста са ^знам д то бол& него твоК учителБ.