Школски лист

391

отворио ум — да разулу писана Пророчка, и потом су знали, Да „тдки) пислно (?стћ, и тдко подокдш! пострлдлти ХрчтУ н внити вж сллв# Обон)." Они су знали, да Господ, кои се вазнесао на небо седи с десне стране Бога Отца, т. 6. да царуе као Богочовек над искупл4ним од ВДга човечаством. Зар су могли нерадовати се том они, кои су тако нко лгобили Госиода ? Они су знали и то, да се он вазнесао на небо, да и х неће оставити на зеаш>и као сироте, него да ће невидимо с нвииа бити, нби руководити у труду, снажити у подвизима н страданћима, и наИпосле да ће их узети к себи и с нвима више никад неће се разставити, него вечно царствовати у слави. Они су знали и то, да ће им Господ кои се на небо вазнесао, послати пресветог Духа — Ут4шителн, кои ће их ут4шити у временом растанку с лгобл§ним Учител4м, опоменути и разнснити им све оно, што су од Н$га чули, док е на землви био. Ето зашто су се, после вазнесенин Господа, ученици Н4гови повратили у Герусалим с радошћу великом! И ми се браћо! називамо ученицима Исуса Христа, Христиннима: Ми смо ступили с Нбим у таини св. крштенн, у заедницу; а шш у тешнго свезу у таИни св. Причешћа. И ми смо, као и Апостоли добили дарове Духа Светог у таИни св. ииропомазанн. И за нас се молио Господ : „Отч*, их*1 длл« ри мн^к, УОцј^, дл ид4ж1 (Јсмћ и тУи к^д^тж со Миом, (1оан. 17. 24.). И нама е речеко у св, писму, да „босхи^ини мл окллц-к)(х, вх сј)-кт1н'|1 Господн! ил воддУгк, и тлК1« б«гдл сх Господ(л\к к#Д1л\ , х. а (Г Солун. 4. 17.). Но мислимо ли ми и то мислимо л' често о свету том ? Познаемо л' високо достоинство имена Христиннског: величину дарова Божшх, кое смо добили заедно с тим именом; светост нашег позива и значена на землБИ; блаженство или ужас, кои нас у вечности очекуе ? Радуемо л' се да ћемо некад видити Господа ? . . . Но мислили ми или немислили о том, радо или не радо гледали Господа, време ће зацело наступити : „Игкмж НЛМХ ПОДОКЛЈТХ МБИТИСА ПЈИДХ С#ДИ1ЈНЛЛЖ Хр1СТОБћ|МЖ." (2. Кор. 5. 10.). 0 том ћемо говорити у идућоИ беседи, а сад обратимо ум и срдца паша на седећег у слави Господа. Исус Христос, вазносећи се на небо, обећао е в4ругоћииа, да ће бити с НБИма до „ скончлнУа в-ккл." Па ели испунио то обећан4 ? Испунио е и испушша ! На скоро после вазнесенин Спаситела, онолчио се ^аво злобно против цркве Христове, Колико су тежких гонени, жестоких мука и рззличних