Школски лист

390

Б Е С Е Д А 14. 0 вазнесениго Господа 1исуса Христа на небо. „В'кр#и> вх Господл 1ис#сд Хр'"стд, еозшјдшаго нл нккд и ск.ДАЦЈЛ и>ДЈСН#К> Отцд." После васкресенин свог из мртвих, ние се дуго СпасителБ бавио ка землБи. Од времева првог гр4хопаденн землн е постала ие местом славе и блаженства, него местом искушенл, борбе и разне туге. Требало е нго препородити, да буде домовином увенчаног славом и чашћу Господа и светих Шгових. То ће и бити пекад, ер ми „ нобдпјч шкш и нобћ1а згмли, по ок 'ктобдн У нз (Јгш, чд{мх а (2. Петр. 3. 13). Спасителв се бавио на землви само толико, колико му е нуждно било, да ув^ри Апостоле о истини свог васкрениа и наИпосле да их спреми на будуће подвиге службе нвихове. У четрдесети дан после васкресенил свог вз мртвих, одвео е Господ Исус Христос ученике свое на гору Елеонску, близу код брусалима. Ту им е заповедио, да се неудалнвак) из брусалима, него у н$му да чекего обећаног Ут4шитела Луха Светог. Затим их благослови, и благосилнгоћи вазнесе се на небо у слави. 1ош нису ученици престали билв гледати за Божественим учител4м, а већ им се нвише два Анђела и рекоше : „Ош 1ис#сж, бознгскјиса а бдсх нд нгко, тдкожд* Пр1ИД1Т2, ИМЖ1 окрдзомк бид-кст! 0го идк^јјд нд н1ко," (д4м1. 11.). Апостоли се поклонише вазносећем се Господу, н повратише се у брусалим „ск рддостГм бјликом ," како говори св. Еванђелист Лука (Лук. 24. 52.). С радошћу великом! А како други Еванђелист говори, да су се Апостоли, кад им е мало пре тога СпасителБ рекао : кх послдбш^мК ма ," тим речма ожалостили ? (1оан 16, 7.). Сад пак, кад се заиста вазнесао к оном, кои га в послао радуго се Апостоли! А есу л се могли рећи ће когод радовати ? Шта више и ми после оданин Пасхе, на вазнесенве, кад нестане радостне песме : „Хр'1'стосж воскрш," осећаво кеку тугу, као да смо се чега лишили, или да нам е чега нестало. А како неби Аностоли тужили, кад су неколико година зеедно с Божественим и милим нбиховим Учител4м поживнли, а сад се с Нбим разстали ? . . . Отуд се види, Браћо да ми кадгод судећи по човечием уму, у многом погрЕншмо, сматрамо оно за беду и несрећу, чему би се требало да радуемо; и раДУ" ®мо се оном, гди треба да плачемо. Аностолима е ГоспоД