Школски лист

389

су Господа не вданпут не само Апостоли, но внше од пет стотина браће. Тако е за кратко време после васкресенин, живио Гоепод на землви и неколико се пута нвлао Апостолима. За то време не само да их е ув^рио о истини Свог васкресенил, но п беседио е с нвима о таИнама царства небесног; о оним истинама, ко« су они имали авити целом свету. Последкви пут говорио е с нвима на гори ЕлеонскоИ. Но о том ћеио говорити у идућоК беседи. А сад 1ош еданпут рецимо : воскрш! Воистин# боскји «! Зашто нан в тако мило, опетовати те речи ? Зашто се радуемо васкресеншо Хркстовом ? Зато, што е васкресен^м Своим победио Господ наМлмће непринтелк наше — смрт и ђавола; ослободио нгс гр4ха и проклетства; запечатио истнну Свог ученн, а истину своих обећана. Васкрснуо е наш Искупителв, васкрснућемо и ми ! Он Глава, а ми чланови Шгови ; гд^ е глава, тамо ће некзд и сво т&ло доћи. „Пошж^ цдов-к комх см1ј1тк ЕМСТћ, И ЧШЖккОМХ влскр{сш'п М(рТБћ1)(Х. ИкоЖ1 ко Ддлм-к ВСИ умирлмтк, ТЛКОЖД1 И О! Христ-к ВСИ <а>жив^тг (1. кор. 15. 21.) Смрт ние Христиннину страшна; она му е прелаз у вечну безсмртност ; у место т4ла земног, грубог, подложног немоћи, болести и трулежу; добиће т4ло духовно, небесно, светдо, без болести и трулежа. Ето зашто Христианин прави држи и саму смрт за добитак себи, и с радошћу е очекуе. ж Мц"к ^ жј жити Христосх, а (?ж| умр^ти — пришер-ктн ГГ е (?стћ, а говори св. Апостол Павле (Филипис. 1. 21). Само едно и данас може нам смрт учинити страшном — гр4си наши. И заиста, смрт е гр4шника лгота, Они немам праве радости у животу, нити уткхе при смрти; неће имати слпве и весела и после васкресенин. Но докле нам важи још покаин^, докле смемо приступити очистителноИ чаши Божественог т4ла и крви Христове, немоИмо клонутн и очанвати. Васкренимо духом из мртвих дкла, оставимо све грешно, свуцимо обветшаиу одећу с д&лима и похотима ; особито пак лгобимо и пазимо едан другога и нросгимо свима, кои нас иенавиде. Па онда слободно припадниио к Христу Цару и Богу нашем, н зовимо му : Господе нош и Боже наш! помилуб нас! Аминћ.