Школски лист

393

Мратииим даном, али вели данас е светн Мрата. Ииа и поелов ица народна кол гласи: „Свети Мрата снег за врата." Свечари тога дана дођу у цркву и донесу свећу, а на пвтанб ког свеца славе одговараго : „Ми славиио Светога Мрату." У Исторји неналазнмо да се св. СтеФан Дечански називао Мратом. Да одкуд то иие ? Погледаимо у календар римске цркве, па ћемо М. Новембра наћа успомену Мартнна Епископа. До конца шестнаистог века служили су се свн хрншђани нашим старим календаром, кад би дакле то и сада тако бмло ; онда би ми у календару римском нашег 11. Новембра нашли св. Маргнна. Оваи светителБ живио е у III. после Христа столећу и био е родом из Паионие из града Сабарне. (81етатап§-ег, 8готћаЉе1у, Хрв. Каменец). Н4га и наша црква за свеца признае н назнва га светим Мартином Милостивим, Жнтие н$гово се налази у синаксару 13. Фебруара, а ако се неварам такође и 22. Октобра. (види у Школ Листу 1859, стр. 94 под насловом : „Св. Мартин МилостивнВ.") Почем е пак Светителв оваи на западу (Панонин припадала в аатринрш1и града Рима) своим богоугодним д^лима просино, то се по себи разуме, да е успомена н!>гова тамо, а особито међу Хрнстиннииа у отачбини н^говои већма прославлнна, него на истоку. Д;шле од прилике тако, као шго мн данас славимо св. Саву, пл св. Арсенин а Грци, Романи, Руси и Бугари за те свеце едва и знаго. Или као што Бугари светкуга св, 1оана Рилвског, православни Буковинци св. 1оана Сучавског, Руси свое народне свеце, Црногорци св. Петра и Василиа, Срби у Старои Србјн : св. Саву II. Никодлма, Данпла, бфрема, Петра Коришког, 1оаникин Дбвичког и друге свеце, коима ми правнла нечитамо, и за кое код нас едва едан између хилнде знаде. Шта ваше ето овде код нас ни данас 10ш неупотреблме се правило св. Кирила и Методин, премда су они просиетителви славенски и за нас Славене наизаслужии угодници Божш. Познато е из Историе да су пре Неманб многи Срби у западним краевима неко време под упливом западне цркве станли, па по томе ние се чудити, ако е иг римског Мартнрологиона свегкован^ св. Мартина узето, а народ е по своме обичаго туђе име Мартин преиначио на Мрата. У осталом можно е да су наши стари од хришћана старос&диоца ових земала светкованЂ св. Мартина примили 1ош пре, него што е римска црква из заеднице вселенске цркве изступила. 1унпл 15. држи цела исгочна црква успомену Амоса пророка а ми СрблБи тога дана празднуемо св. Кнеза Лазара, али народ наш на»ива таи дан Видовданом, а да га е тако звао шш пре битке на Косову, види се одтуда, што е Милош Обилић по народном преданшо и по иароднои песми у/очи тога дана на Кнежевои вечерп рекао ово : „Сутра есге лиеп Видов данак, Внђећемо у полго Косову : Ко е в4ра, ко ла е нев^ра." По моме мн§ннго народ е наш у то време, а е много пре тога времена од старине светковао 15 1унпн Светога Вита називамћи га „Светн Вид," а дан Видов дан, као што говоримо и сада Николб дан, ИванБдан, Петровдан и т. д. Тога в свеца морао и Кнез Лазар као свое крстно име славити. Ово ин4нив свов оснивам л на јок околности,