Школски лист

20

слаиио. Ово ми4нив нив нашло одобренл код свиго чланова; ер некима се чиннше, да би се тим од досадашиБг обнчал удалилн. Из истога ззрока и предлог : „да би свету исповед уреднив и с већом точпошћу обдржавати валало, и да би нуждно било увести у обичаВ, да се к светоме причешћу само они пуштак), кои су кадри сведочбу показати, да су со исповедили," — нив код многих одобрена нашао. Оволико сам укратко нашао за нуждно путем Школского Листа из првог свештеничког збора у Сомбору држаног саобштити, а хвала Богу сад имамо црквенн Лист „Беседу" кои ће нмачно обширно известие са овога збора докети. РадуЗмо се што нам се прилика подаде одпочети завднички рад на полјо просвете нашег многострадалног народа, и будимо захвални в^рстном Госп. Патриаршеском Мандатарпго, кон нам даде прилику, да се састанги и о благу обштем цркве и народа договоре водити и предлоге доносити можемо.Свештеник. Д 0 П II С И. Кхево у Рус1н 18. Дек 1867. С радошћу нвллм Вам, да е Господин Милан Костић Србин из Аустрие, кои е внсши курз Духоине Академие летос овде с наиболвим успехом свршио, данас у конФеренцт Академие Духовне утврђен у степену Магистра Богословив. Ово е после безсмртног Раића први Србин из Аустриског Царства, кои е Духовне Науке овде свршио и магистром Богословие постао. Нека га Бог поживи на многа л4та, да може своим знанбм светои православноб цркви и роду Србском достоино и ревносно послужити. С р б и н. СакулауБаиату. Кое год излажен& ,,Школског листа" и н$гов садржаб пажлвивим оком прагио, сваког е изнва немило дирнута морала, кошм публици нвисге : да од 1868 год. Школског листа додатак „Приателл србске Младежа" због слабог саучешћа предброиника обуставлнте. Доказ праве народно свести онда сваки на[»од дае, кад изворе народног развитка сваким даном проналази и умножава; а ненапушта их, да усану, да их нестане. Код нас Срба баш на против бава. Равнодушно гледамо , како нам просветнп извори усишу; како наших научнпх, за наш морални напредак нужних листова од дана иа дан због наше небриге нестае, а незнамо, да према нашем потомству велмку одговорност на се узииамо , ер га несталн^м такових листова