Школски лист

5

заповеда. Марко беше таИ, на кога се могло поуздати, да ће право казивати; он прекорава због грамзивости стричеве, кои га обасипаху лепим обећанБИма; отац га опомин^ на сиковнш дужност, да каже, да е на н4му царство, па да би га лекше придобио на свои) страну, вели : „Од оца ће останути сину." Но своима се речма сам осуди, и Марко им своп троици отворено рече: „Вадите ли Бог вас невидио ! Књига каже : на Урошу царство, Од оцаје остануло сину!" Урош поред све свое младости, не осећа те гадне страсти, као три зреле вобводе; он беше едино одан правди; он налажаше свого срећу само у срећи свога народа;он се нерадуе Марку, кад га е угледао, што ће оваИ може бити рећи, да е на н4му царство, него с тога што : „Он ће казат на коме е царетво." Али Вукашин се не осврће на правду, он с правде гони и свога единог сина; грамзивост га е заслепила, да незна вшне ни штарадз; он гони сика око цркве, ер не познае више светив^; он удара ханџарои, -— како народна песиа казуе — н самог чувара светин4 народне божиега анђела, кои закланн правду у лицу Крал4вића Марка; он проклин!; иа0страшнтом клетвом и своН пород, свог единца сина, што оваИ нехтеде да буде гадно оруђе, коим ће бабо, да постигне свон) гадну намеру. 0 децо! видите шта чичи слепа страст, кад човек неће да номисли на последнБИ час, кад неслуша ону свету епомену, да: „Кад човека самрт на^е, Ништа собом непонесе Већ с к р ш т е н е б 'ј е л е р у к е II п р а в е д н а д ј е л а с в о ја." Ч; Као што горе споменусмо, Вукашин е владао поред Уроша, док се ние докопао сасвим власти. Урош, кад се већ сасвим осетио, пребиао се од едног „велможе" до другог, од ..немила до недрага," па кад нигде не нађе скромна уточишта, одважи се, да потражи крова у туђина, кад му ние станка у широкоИ србскоб царевини, коа беше н4му намен4на. Он иауми да иде у Дубровник. Вукашин се осети, и неби му по волби , зато унотреби последнВ и наИгрозиие средство. Домами Уроша к себи, позове га у лов и убие златпим буздованом