Школски лист

7

Онда, кад будеио у себи подхранвивали племениту и чисту лгобав према своме роду; кад будеио ценили већиа о бшту корист целокупне домовинеи рода, него собствену корист, т. в. кад не будеио себични, кад се не будемо радовали несрећи свога сабрата и сународнака, но иапротив кад дођемо до те свести, да у пропаданго поединих чланова будемо предвиђали и општу пропаст, те се с тога постарамо, да едан другог извлачимо из блата. А кои е то пут, што ће нас довести до свести? То в наука основана на чистоИ и поштеноН души србскоИ. Науку треба напоредо са поштен&м да одгааио, па онда нећемо бранИти наше само зато, што в наше, па макар било и лоше; онда ћемо прогледати на свое очи као и Крал4вић Марко, кад е пмао обшту корист свога народа пред очима, те пие судио „ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинога." Зашто е Неманићско доба било златно доба за Србииа ? Зато, што в први Неиана остварио слогу, па е тако оснажио србску државу, ер „слога зида град" и где е слога туе ибожЈиблгослов." Оне отворио очи целом Србству, да види шта е кадра слога — а н4гови насл^дници угледали су се на н4га, пак су се надтицали, кои да се покаже достоМши сином великога Неман$. Зато ми славимо Уроша, што е и он био, ако и „неаки" али опет достоНпи син НеманБина доиа. Но то ние доста, да се сећамо само Неманл, већ треба да се заверимо, да ћемо и ми као и Урош имати пред очима обшту корист, да се нећемо грабити за господарством него ћемо свовски да радимо сваки своШ посао, а правди ћемо оставити, да она каже : на комеје царство т. е. шта е за кога и ков за гато. Кад до те свести дођемо, само онда ћемо достоМо прославити успомену последн^га Неман^, бр свестном слогом само иодићн ћемо опет Неманго — а кад то буде, онда ћемо иоказати, да смо и иивеликиинеианвиод других народа на лицу наше зеил4.

ч