Школски лист

ШЕОЛСЕИЖТ. 1)р011 2. У Сомбору 31. 1апуара 1868. Год. X.

Наука чигани и пмсанн, (Исторично) Прво и навстарие ученб читанн било е срицан!м. 0бично се починало са именима писмена, дакле с оним што е сад тако рећи ван науке читана, ер кад се ова сврши онда долазе имена. Име и знак учио се у едном моменту и оним редом какав се у азбуци нпшао. И у утублбнго овога реда састаала се цела наука. кое видимо отуд, што се од азбуке одма прелазило резултату науке : читанго речи. (Истина може се казати да е свеедно или читан4 више гласова у еданпут ији свакога гласа посебице. У обичном животу разумева се под читанЂм неког другог говор, и када читамо ми нерадимо друго него за аутором гозоримо). Зашто тада ученици нису могли речи изговарати ма и сасвим лагано, наИглавши в узрок, што пису вештбани наЗпре у спанпго, ер да су се и гласови овако као ииена учили, морало би се опет срицати т. е. сваки глас двапут изговорита, први пут за се, а други пуг у споеноИ речи. Овде видимо, да наместо учителв поедине гласове да искаже а дете да их спои, дете саио себи гласове за спаан^ задае, или другим речма спалн! е ишло после познаванд писмена. Али како се могло научити читати спанн4и речи (имеаа) место гласова ? Одкуд кад се слово, твердо, он спон, да изиђе сто, кад изилази словотвердон. Л неверуем да су речи те што допринеле к способности читана, ер дете заиста не би никад дошло на мисао, да се оне три наведене речи изговараго сто, да му наипре учителБ ние казао. Тако се учило за сваки знак и нБгова реч на памет, па су тада имена могла и сасвим изостати. 1ош у Лутерово време 6 Валентин Скелтамер показао, да начин ученл невалн, Он е разликовао у речи звукове а