Школски лист
26
дошао е на нби растезан^м речи, кое се саио могло учинити отезан^м свиго н^них гласова. Над нисмена метао е слике оних животина, кое су едан глас са писменом имале. Шму ние стало било до познавана ових слика него до познавана гласова, кое ние могао другчие на папир ставити. И онда 6 изгледало као да е животинн напред детету изговарала (тумачила) неми знак. Крава = м'; коза = е; врабац = ц' пас=р (режи). Истина да су слике излишне биле код пигана учител^ва : дКако изговара ова или она животина ? а ова су се питана морала задавати, да зна дете шта хоћемо са сликама. Но онда би учителБ морао све дотле питати, док неби дете знало, а овако доста е само прво питан4, па да већ зна, зашто е тамо крава, ил' остале животин^. Незгодно е овако радити, што нема толико познатих животинн, да би се азбука од нбиових гласова саставити могла и што ти гласови не личе лгодским. На Скелтамера слабо се ко угледао. Године 1712. Неки непознати изда азбуку са сликама, коима се име починнло са тим гласом ради кога е слика ставл'&на. Ту се наИпре видило, да место имена писмених могу се под неким условием узети и сваке друге речи. То условие есте глас. По Русову не треба дете до свое 10. године да зна да има писмена и кнвига : „ер" вели : „нашто се дете ман4 натерива са тим се више забавла." Друго нбгово начело : „читанћ е неприродно детету" има у себи нешто и истине, тим више што Русо разуме читан1> по старом начииу т. е. сричући. Базедов по иденма сродан Русову ишао е да поправи учен^ читана. Начин е био ова& : „Да би деца по труднон путу лако до мете дошла мећане су на пут посластице и сиграчке, како би деца сиграгоћи се и устркивагоћи о посластице заборавила на трудан пут; а или само едном речго : „омилен^ рада." — Писмена за читан& наИболБ су лутке и по томе сигран^ лутака било е управо сигран^ писмена. На картама знаци заменБИвали су се писменима, коа су се оним редом срицала како су карте падале. Кои е реч завршио таИ е добио а за тим на ново искао т. е. другу реч започинао. НаИпосле се слова градила од шећера и дете е толико добиало да вде, колико е год могло прочитати. (Базедов вели: кад е писме у памети, онда нека е и у трбуху). У букварови и читанкама писано е само о таким стварима, кое деца радо имаго, о посла-