Школски лист

43

емерну и добросрдачну сирочад, него размажену и невалнлу богаташку децу. Особито често вала пред очи ставлати ученицииа, да е охолост велики и тешки грех, и да онаН хришћанин, кои се охолости неће да остави, не заслужуе то красно име што на себп поси. Ученике треба учити : да све што у природи виде, сматраго као дар отца небесног; да с радошћу изчекуго долазак прве ласте у иролеће; да ии 6 мила песма славуева; да се радуго лепом маИском дану и да с лгобави негуго цвеће, дрва и поврће (зелен), а надгледаго домаћу живад; Одвраћати пак валл децу и одраслие од суровог поступана са животинама као што е : кин4н4 мува и других животинвица, дражен4 керова и устркиван& с конвима; ер коме год срдце тако отврдне, да задоволвства налази у мученго животинн, таВ ће и према лгодма суров и немио бити. Напоследку знати валн да се осећан^ симпатие има неговати у свези са осећан^м благонравности и побожности. —

Наука чмтанл и писанл. СНаставл^но). Први 6 увео гласан4 у народну школу СтеФани школски саветник у БаварскоИ. Он е разликовао на писмену : глас, знак и име. НаНпре су се учили сви гласова и сви знаци, после спалн е едан суглас са едним самогласом и наВиосле спанни су гласови у речи. Главне погрешке овог мегода су те, што су се пре спаана сви гласови научити морали, и што 6 читанћ одел4но од писапа ишло. 1ован Гразер е основателБ науке иисанн са читан^м. Н4гово е у овом погледу начело ово : „С децом вала паВпре устмено радити, за тим писати па онда читати." Он е имао чудну идего, да су писмена облик при говору различно намештених наших уста, и по томе што деца виде на устима учител^вим, то вала да пишу. Пошто немачка писмена нису била еднака са идешм н4говом остави их, и узме латиницу а кад се и ова болвма непокаже, створи по идеи свошН нека особита првобитна писмена. Та су писмена из школа нестала а н4гов начин читанд са писан4м остао е, Жакото ставла ово начело : „Сасвим е природи сходно да се посао почин^ од целога као деци познатог дакле од 8*