Школски лист

78

станго читаоцима нашим саобштити. Она у изводу гласи овако : „Непрестако долазе тужбе од сеоских учитсла, да по више месеци недобилго плаће, а догодио се такође случаИ, да е едан учителв по наредби обшт. бележника морао главом од куће до куће плату свого ексекутивно утеривати. Да се тим на срамоту просв^те овог столећа служећим погрдама едаред краи ј г чини , одређуе се, што слЗ>ди : 1. Намет за покриће школских трошкова има се заеднички и у едно доба утеривати с наметом потрсбним за иокриће осталих обштинских трошкова. 2. Обштина обвезана е пре свега дотичним учителБима исплатити плату пз обштинске благаине сваког м 4 с е ц а унаиред. Док се учнтелго плата неизплати, дотле се несме плата ни судцу, ни кнезу или како се зове дотични поглавар обштински, нити бележнику, нити едном обшт.чнском чиновнику ила службенику издати. Над извршиван&м тих установа има се особито бдити, и против дотичних нехаиника има се наистрожие поступати." ОСНИВДИМО ЧИТАОНИЦЕ ! Под овии насловом налазимо важан чланак вдног учитела у Листу за Народне Учител^, из коега читатеЛБИма нашим као нааглавние у изводу оаооштавамо ово : „Васпитан4 е онаи богати извор из кога благостан^, величина н снага народа извире. — Лоше материално стан^ нама учителБима недопушта, да си набавимо сву духовну рану и да го уживамо. — Овои необходнои и живои иотреби само се тим доскочити може, ако свакиучителћ у своме кругу оснув читаоницу, нека би исга шш тако малена била. Гиме ћемо унапредити обрнзованост и свого и народа свога, и подпомоћи кнБижевност, — наИачи стуб народноств н а ш е. Нема те обштине, где се неби нашло три до четир лгобдтела читана, кои би по свои прилици готови били драговолБно приступити таковом подузећу. А три до четир члана било би доволбно , да се временом знаменито друштво из тога развие. Ми нисмо само учителки деце, него и учителБи читавог народа свога, и по томе наше дело^ан4 валн да се разпростире и ван школских зидова, међу народ, те ту да служимо обавештаван^м и саветима своима, као што то пол, старост и друге околности собом доносе. По други пут молим и позивам браћу саучителб, да подижу читаонице, — у интересу своме и народа нашега. УпсЈтребимо сваки пут, сваки начин и прилику, коа се подала буде да то остваримо. Нарочито у учителБским конФеренциама нека се поводи реч о томе. Радимо око тога, да не буде ни едне обштине, кон неби имала свое читаон и ц е ! Ово е први услов за народно васпитан4 и неброине су оне користи, што ће одтуда по домовину потећи. Само ћемо тиме постићи и то, да ће нам се народ при упражнаванго наисветпЈх грађанских права своим собственим уверен$м руководити, а не бокалима с вином. На ноге браћо учителБИ! покажимо знака живота од себе! Време горве напредуе, и ко с нБиме неиде едним кораком, тога ће да оборе вали напредка и да га саране!" Ове срдачне речи препоручуемо уваженго наших народних учи-