Школски лист

69

разум4ти, да ту мора бити невидлБива рука Божиа, кои проведе србски народ кроз толике в&кове а кроз ужасие б'1де и невол-6, те Србину Гош отражника имаде! Држећи то ув &рен& нећемо криво рећи ако признамо одмах, да е св. Сава баш имао коме доћи, и Бог е имао коме даваги своК благослов : ер е србски народ имао од Бога у себи готове све способности, да може примити и обчувати просв1>тне установе, ков му светителБ гЛгов донесе и кои се зову : В4ра правоелавна! Да е в^ра православна уз врлине србскога народа тако чудотворна, можемо се ув§рити код народа нашег и на ман&и простору. Узмимо само разсуло србскога народа за н4мачко турски« ратова. Срби нозвани кренуше у ове стране и стани ше се кое међу туђе елементе, кое пак међу отуђене. Народ србски донесао е овамо у крви својо В из свога србскога царства неограничену лгобав и преданост за свога цара. Ту грађанску доброту свого д^лио е наш народ свагда са нашои богатославном владугоћом кућом хабсбургском! Дашто, да е народ наш имао се коме замЈриги са том свошм врлином : лугеранима н. пр. зам&рише се Срблви, ер су СрблБИ лутераие по ШтаерскоВ изтребили. — Калвинима по УгарскоИ заићри се наш народ свакоако. Рим неблагодарни радо изграблавашо иравославл4. — С едном рБчи : Србске насеобине у овим землама о'самише се тако, да нас у наВновие доба називаху „увенулим гранчицама." Славни зборе! Неговорим а да вас надмудрим. Ово су све историчке истине, за кое ви знадете. И а сам навео те неке податке о нашем народу зато, само да вам речем, д а е просвј>та наиболБИ наш приателБ. Али какова просв4та ? Заиста никакова са стране, већ она, коа се развиа из саме природе нашега народа. Само такова просв ^та може по наш народ пробитачна п спасоносна бити, а сва туђа, и насилна убитачна е по Србство! Слава Богу! наш в]>к оаринтеЛБива се са природном просв4том разнолики народа, те се к ми можомо надати лепоЦ и човЂчноб будућности. Огрлимо само чистоћу и безазленост душе. Ц&нимо своК народаи понос нада сваком временом и таштои користи и суетом. Иодмладимо међу собом братинску лгобав, УважаваГшо свого србску школу и нокланаИмо 10И оно старан^, кое нбо В покланаху овђе наши нредци. На тако, и само тако, долазићв