Школски лист

133

а од свое обштине едну Фор. наплатнИде, што су обштине савестно и учиниле. Лепа хвала гд. пуковнику; од н^га се мн надамо подпуно, да ће нама учителвима у свакоИ доброВ намери нашоИ отчински у помоћи бити. Да ће се фонд за пензие срб. учитела доиста завести моћи ево свету примера : у СакулскоИ обштини налазе се већ 500 Фор. готових новаца и 20 ланаца разне земл^ раном посеане; кое е све одре^ено реченоме Фонду. Раднд на збору овом текла е овим редом : Гд. председпик Чобић, отвори збор подужом беседом; у кошИ га сравнвиваше с' кошницом. Рече дал4 да сваки слободно свое мнеп4, терете, и недостатке изкаже, ер ово ние скупштина робова, већ учитела кои сами требаго, да ослобађаго робовске духове, учећи их правов астини, а истина е браћо моа, свагда пуна лепоте, и од користи по сво човечанство. Зато браћо, немоВмо тражити у личностима свого моћ говора, у нападанго и грднБИ излив варлБива ал осветлБИва срца, него у делу тражимо свого меродавану сиагу, кошм ћемо све слабости нама предстоећих уклонити, а да се не нађу исти увређени! То мислим, да се сви само строго ствари држимо , кое су нас изазвале на овом полБИшту. — Затим предложи за деловођу гд. I. Илића кои се захвали на лепом му поверенго с' обећан ^м, да ће га и засведочити! Говор гд. председника буде добро примлЈн. Деловођа после свое захвалнице прочита позив од друштва „За распростиран! омладинских ннБига" у Панчеву, у ком деловођа истога гд. К. 1овановић, позива све учител§, да се заузму око растуривана валаних и користпих кнБига ; уедно им и распоред о досад изишавшим кнБигама прилаже. ОваИ иозив беше врло бурним „Живила омладина" пропраћен, а братским одушевлен^м примл4н. И сад се тек на рад пређе. Гд. председник поведе реч о веронауци (Катихпсису) разлажући важност н4ну у опште, но наиме код нас Србала, коз нас одржа, да се тш Срби зовемо. Навађа слабе стране предавана, као и рђаве кнБиге, по коима се предае, и пита од какве е користи онаИ Катихисис, кои е 1774. год. изишао? У овом разлаганго рече: да увиђа и сам, да се по исто8 кнбизз не напредуе код младежи са вероисповести; уверавагоћи да га деца ни мало не разуму, те држи томе за доказ и слабу посету цркве. Гд. I. Илић узима реч, кошм се са свим са председником