Школски лист

394

праведног одликовања бори, клонуће брзо у своме племенигоа одугпевлењу, изгубиће вољу на подузимање, а тиме шкода велике штете трпити мора. Дух само у слободи, или бар у доста пространим границама узорита дела ствара! Ово је била руководна мисао збора учитељског кадаје закључио шири круг зборова искати; ово је руководна мисао и одбора, који, да би се што пре размакле з г зке и тесне граници окружних зборова и отворило шире поље за полет душевне млађапе радене снаге наших народних учитеља, у првом свом састанку у Сентомашу 30. Маја т. г. држаном, закључи: Препонизну молбу управо на високо министарство просвете управити, поради држања ширих епархијалних зборова. Но уједно закључено би и то : да се частна консисторија о овом кораку нашем уразумн и замоли, да и она нашу молбеницу код високог Министарства подупрети изволи. И почем никаква одлука од в. Министарства на нашу молбу до данас стигла није : то је одбор нашао за добро сву браћу учитеље Бачке епархије овии братски замолити и свечано позвати: да нам не одреку своје моралне помоћи у овом важном подузећу нашем, него, да нас, било из својих местних, окружних, да и приватних зборова с молбеницама код в. Министарства подпомогну. Овога пута стављамо уједно свима пријатељима школске ствари до знања: да, ако одлука в. Министар. поради држања епархијалног збора до 16. Августа нестигне, то ће се наш редовни окружни збор 22, Августа о. г. у месту Товаришеву држати, на који осим браИе учитеља овог среза и сву браћу учитеље других срезова позивамо, да нам с својим саветом у помоћи буду. Из одборске седнице држане у Ст. Кееру 11. Јулија 1868. Николај Григоријевић, парох Деспот-Сент-Ивански и председатељ одбора. Дмитар Поповић, бележник, старатељ Старо-Кеерске обштине и за време перовођа.

П о з и в на све Србске учитеље у Банату, на све родољубе и пријатеље народне школе. Деветнајсти е век, у коме се највише говори о напредку људства, у коме се наврат на нос иде под заставу, на којој је написано: „Слобода и просвета"! па ако је некад било време, да је један човек или да су поједини људи сама држали ту заставу у својој руци, сада има читав и чета, читави народа, који стоје под том заставом, на бојишту црном и проклетом, на бојашту мрака и иезнања. И од честите мушке борбе и од јуиачке сталае воље задахнути духом 19. века, самосвести, претворише те чете, ти народи своје боиште у ди вни Божији сад, на коме се шири снага и моћ човека, на коме расте дело, облагоро^ено науком, на коме ннче подмла-