Школски лист

282

учи, л (§. 47.) и што се хо исто и ученицииа у висшил народш!м школама (у §. 52.) допушта. То е начело племенито, достобно да га сви становници л^пе земл^ Угарске а особито браћа мађари и нбихови главни мЈ жеви усвое; ер само опда, кад се начело равноправности езика и народности у наИточаием смислу, не само у школи него у свему па и у ивном грађанском животу подпуно прими, остварз, оживотвори и до правовалане важности дође, само омда велим моћи ће Угарска, и сви иароди што у нбоВ живе, срећни и задоволћни бити; само онда ће тек сви слоеви становништва и сви синови отачаства овог праву слободу и све благодети уставног живота у пуном смислу подедиако уживати, у земл4д4лству, обртности и народноИ кнБИжевности свош! напредовати, и као рођена едгаака и равноправна браћа, као синови едне маИке, што их с еднаком лшбави пази, рани и негуе, међу собом у лгобави живити, а свого маНку отачбину рако вала поштовати. Наши су стари без резлике в!ре и народности р^кама крв сбого проливали бранећи Угарску од поганих Татара и свирЈших Турака, док е године 1697, относпо 1717. сасвим неослободише. Ние се ту онда питало ко е Маџар, Србин, Хрват, Словак, Роман, Русин, или Шмац; ние се захт&вало преимућство едног езака ил племена иад другим, него сс тежило за слободом, за кошм сви народи ови желБно чезји ше, а кого заедначки крваво заслужише, али кого због варварског Феудализма и западначког Фанатизма, што е у ови« землама мах отео био, немогоше уживати према заслузи и ч)в1>чанском праву, кога нашим Србским предцима и сами крал!ви угарски писмено уамчише. — Па као што су предци наши заедпички устав и слободу ове земл& бранили, и нго потомству своме у насл^дство оставили; тако држим за право да одсада иа до в^ка сви грађани Угарске у свему равноправни буду, а за ностићи то, необходно нуждно е, да сваки свого д&цу на свом народном езику изображавати може, и у сл4д тога, да се све народности у УгарскоВ слободно и под егидом обштег нашег земалБског устава развиати и напредовати могу, на основу оног красног сав&та, ког е установителБ крал^вине Св. СтеФаи своме единцу Имри, а преко овога свим синовима земл^ угарске за сва времена у аманет оставио. Но у колико е мепе призшшЂ начела равноправности взика у §§. 47. и 52, законског предлога обрадовало, у толико ме