Школски лист

283

6 стрепнл нека обузела, што се у другии отделенвима предлога тог, па и у самоИ суштини основа законскога, налазе неке повдине неасности, кое се различито тумачити могу, па према томе можда би оне у станго биле препречити просв^ту и природни развитак поединих народпости у УгарскоЛ. Законски предлог преузвишеног господина министра оснива се на начелима хуманитета. То е добро и похвале достобно и по томе ми Срби имали би се наИвећма радовати што ће ово начело овладати, ер ми смо од религиозне нетрплБивости других досада наивише претрпити морали. Али човечаство се састои нз народа, а сваки народ има свое особине, свое светииб, кое га народом чипе, кое га од других иарода одликуго. Таке особине есу не само език, него и иародни л^пи обичаи, народна света преданн, народиа повестница и песме, а код нас 1ошт и света в4ра православна. То су особнне, то су светин4, кое су с наиа срасле, кое ми оставити и пренебрегнути несмбмо, и кое неговати морамо, ер без нбих неиа за нас ни правога хуманитета. Прошлога в!ка овладала ббше мисао, да би наИбол!; било негледати ни на в4ру, ни на обичае, ни на народности, него све то у едно см4шати. Прави и чисти дух садашн^га в^ка захт^ва да се личности развшпо у духу чов§чности, али па основу матерн^га езика, народности и прошлости народне, а а додаем овд4 да е по миЈшиго мом за нас и за наш обстанак посве нуждно, да се при васпитанго наше србске д^це у обзир узима и наша света в^ра православна, коа е нас и отчеве наше у горким патнама одранила, и сачувала, и кок) ма као маВку свого поштуемо и желимо, да е д^ца наша 10ш 6 олђ поштуго и у нбоИ не само спасена души, него и обрану миле народности и сладког езика свога налазе. С' тога подижем глас моИ изнвлгогоћи, да су по нас Србе в^розаконске школе наше не само миого користнив од комунских, него баш и необходно нуждие, и да ми само у оваким своим народним школама наћи можемо гаранциго за одржан§ и напредак имена, народности, езика и свшо особина с коима нас е промисао Божиш даривао, и кое ми као наивеће светинћ од праотаца наших насл^дисмо, да их чисто и неоскврн4но потомцииа предамо. Истина по гласу законског предлога могле би остати В&розаконске школе и у напредак у онии мљстима, гд^ су или свн жителБи едне в^ре, или гд^ е свака в4роиспов4дна обштина * 15