Школски лист

*

325

Проклет био кои ружио отца свог и матер свого; и нека сав народ рекне: Амин, тако е. — V. Мовс. 27, 16. „КОЛћ ОСТЛБЛААИ ОТЦД И ПјЈОКЛАТХ ГОСПОДШХ рЗ" ДрЛЖЛАИ МлТ|рћ 1ВОНЈ." 0 како е велика хула она^ кои оставлл, напусти Отца, и проклет е од Бога кои вређа матер свого. (Сирах 3. 16.) „Е јзчгстб ^ аи О тцл и ^р -квлАи млтјрћ свок), срлмот# прјим1тх И 110н0ш1ш|. ОћШХ и>СТЛБЛААИ ^(рЛНИТИ НЛКЛЗЛН|'| отчн, по ^ЧИТСА СЛ06ШМХ глимх." Ко отца свога срамоти и отИскуе матер свого, таИ ће бити срамотан и погрдан. Син кои занемари хранити запт отчин, поучиће се речма невалнлим. (Сол. 17. 26 и 29). „блослОБАчим# отцл и млт|Ј1к оуглсн!тх св*ктилникг, з4ницм ж1 оч1сх 0го оузјатх тм#." Ко ружне речи отцу и матери говори, томе ће се угасити св^ћа а зенице очиго н^гових угледаће таму (Притч. 20. 20.) Страшни прим4ри невалале д4це из св. писма есу ови: Каин, кои е братоубиством родителвима наДвећу тугу и жалост проузроковао. Хам, кои се ругао отцу, па га е отац проклео. Браћа 1оси®ова, кон су злим своим д^лима Отцу своме, велику бригу наносила. Невалали синови првосвештенака Илии : Офни и Финес, кои нису опомене отчеве слушали, па су у рату погинули, а Отац, што им е кроз прсте гледао преступке и ние их строго казнио, дочекао е велику жалост, и сломио врат. НаВцрнБи пример неблагодарнога сина показуе нам Авесалом, син цара Давида кои е народ од отца одвраћао, против оца рат водио, и о глави му ишао, тако да е добри цар Давид иорао од свог сина брже бол4 гологлав и босоног из престо лнице свое б&жати горко плачући. — Ах, тешко сваком оном сину и кћери, на кое отац и мабка заплаче! — Па знате л' како е прошао Авесалом? Он е ббжећи од потере во^ничке чудном судбином Божиом заплео се косом међу гран4, а воКвода, што га е виао, пробо му е неблагодарно срце са три стр4ле, и т4ло му е бачено било у аму, над којом е велика гомила каменл навучена, да се потонби параштаИ гнуша на грдну неблагодарност синовл^ву.