Школски лист

356

„Подписаии чланови овога збора предлажу, да збор пре но што отпочне свол саветована изрече ова начела: 1. УчителБи, кои су на збору имаго решавагоћа, а присутни гости саветугоћа гласа. 2. Сваком присуствугоћем уемчава се слобода говора у границама пристоКности. 3. Ко жели да узме реч нека се принви дотичном перовођи, па председник одре^ув ред, коим ће говорници узимати реч. 4. У едноН ствари може сваки само двапут говорћти, ко жели и трећи пут, има на то изискати одобрен^ од збора. Предлагачу се дозволава последна реч у корист свога предлога. 5. Личним стваримо и препИркама нема меета па овом збору. 6. У записник улазе предлози, кратак извод саветованл, заклгочци са разлозима: 7. У доидућоК седнвјци прочитаће се укек записник прошле седнице, и ако нико нема да га исправла, одоставериће га председник са перовођама, У ВКикинди 30. Аугуста 1868. (долазе подписи.)" Скупштина усвои оваИ предлог у своИ свошЗ целини. Бр. 4. |јорђе Звекић правник напомин!, да е прва и навсветИл дужност наша као гра^апа уставне државе, да бранимо она права, што нам као таковима припадаго, ер тек као валани грађани можемо бити валани учителБИ, свештеници, лекари, и т. д. пошто пак говорник у поступку срб. ВКикиндског мађистрата, — кои е већином гласова одредио за оваИ збор политичког комесара, — види повреду уставне грађанске слободе удруживанн, а особито при оваком збору, чин е цел исклгочиво просвета и напредак нар. школе, с тога предлаже, да се: 1. Збор оваб свечано огради у записнику своме противу тог поступка мађистрата изричући, да комесару не може стати на пут, ер се сили мора покорити. 2. Да поднесе жалбу в. влади у овом питанго, што се тиче Изашиллнн политичког комисара на ова8 збор, ер се тиме и неко неповерен-Б овоме збору подмеће. Стева В. Поповић Слаже се подпуно са оба предлога предговорника, само е рад, да попуни мотивован4 предговорниково овим: да се вис. влади већ и с тога морамо жалити противу поступка нашег србског мађистрата, како, да оваИ случаИ не би служио као неки прецеденс и у будуће. Председник, пошто нико више за говор принвл^н не беше»