Школски лист
402
народноИ школи — невреди баш ни иало. Паикре дакле показати вали етвар, илн барем слик]' н§ну, нека го деца сматраго и добро познаду, на ће доиста онда бол1; назнти, више научнти, и радие примнти науку, кого им казуемо. Внсоке одвучене (абстрактне) науке немаго места у малоД школи, ер за нј.и деца нису дозрела, на нит вол4 нит прием њнвости ииаго, него речи пролазе мимо нви без сваког благотворног утиска на разум н срдце НБНХОВО. 3. Почем се из искуства зна, да деца немогу добро схватити више нредмета уеданлут, то се* препоручуе, да се на сваки предмет поединце и посебце назитн мора. С тога се износи нред децу само но една животинн, билвка, руда ил рукотворина, или само една слика, па се о нбои говори и пита, а међутим се све друге слике иокриго. Из истог узрока и на рачуналвки само онолико круглица треба да гледаго деца, колико им у таН мах за раднго нБИхову треба, а све остале имаго се убрусцем или папиром заклонити. Кад учителћ на то ненази, онда ће деца пре гледати оне друге ствари и тим разселна постати. Исто тако поуклашгги валд из пред очиго дечшх све што би пажнго тњихову од учена одвратити и разселност проузроковати могло. Ни на учителго, ни у школи несме бити ништа што е смешно, необично и изванредно. 4. Што су деца мана, то нека се за краће време озбилБна пажлвивост од нби изискуе, и нуждно е да учнтелБ пре и после сваког озбилБниег рада школског допусти деци да се мало ароиграго; шта више преноручуе се учителго да том приликом баш сам он децн згодне игре задае и да их упућуе руководи и пооштрава на сигранк, на ће им се тим и сама она озбилБнии наука већма милити и бол4 ће на нго пазити. Урођена живост и отвореност дечин наНболБИ е знак даровитости умне; нго дакле несме учителБ препречивати, него е баш дужан на руку 10И ићи, да се одржи на стостручну телесну и умну корист ш»ихову. 5. Дугачке и обширне иршоведке уморе децу, с тога се иште да учителБ само мало казуе и нриповеда, а много више иснитуе, и да упућуе ученике да сами сматраго, сами изтражуго и докучуго, и да сами свошм снагом радити имаго. Раднн а особито самораднн много е деци милиа иего пасивно слушан4 и сматран4; ио томе дакле на посао валл децу подбадати и подстрекавати, нека га они сами покушаваго. То е по нби наипробитачние .