Школски лист

419

ила на невкрство наводи или саблажнава, те тим проузрокуе, да се ова8 поквари пропадпе и духовио умре. Наводити другога на гр4х ест едан од наНвећих порока, о коме Спасител!) наш овако говори : „Иж1 ЛЦН СОСДЛЗМИТХ (ЈДИНЛГО МЛЛМХ^ (ИХ"К Б-кр^НЛјЈИХ^ вх ма, оунј 0стћ (гм^, А л мчскситса ж|рновх 0с1лс1ои мл вми и потоштж вх п#чин'к морст4и. а „Кои саблазни еднога од ових малих, што у мене в4руго, бол4 би му било, да се об4си камен воденични о врагу н&гову, и да потоне у дублвину морску." (Мат. 18. 6.) Жалостне примћре убиства показуе нама свештена новћстница, ал у ш>ои уедно видимо и како пролазе убице и крвници јошт и овога св^та. Несрећни Каин из зависти и мрзости, из злобе и пакости убио е с намером свог брата Авела. — Крв АвелЈ>ва викала е Богу за одмаштен4. Каин ннгде ние имао мира на ззмлви, савест га е гризла као какав црв, и он е тумарао коекуда као бесомучан, док га едан од унука нкгових ние убио. Цар Фараон, дао е утаманити многу невину д^чицу, па како е прошао? Пропао е заедно са присталицама своама у црвеноме мору. Свирћпи Авимелех син Гедеонов побио е своих 70 браћа, а н4га е една жена убила бацивши му на теме комад жрнова камена (Суд. 9). Свир^па царица 1езавела и окрутни муж н!н Ахав дали су убити Навутеа 1езраилћтанина из грамзенн за нкговим виноградом; па после три године Ахав погине и свинви и пси полочу крв н4гову, а безбожну 1езавелго неприателБИ кроз прозор баце на землго и конби е сгазе а пси поеду труп нкзин. (3. Царст. 21 и 22.) Цар Ирод дао е потући силну д4цу само да би могао новорођеног Христа Спасителл убити, од кога се бом да ће му царство преузети. Син Иродов, кои се опет Ирод звао, у пићу дао е пос&ћи 1оана Крститела. А наигрозние убиство учинили су стар^шине 1уде11ске, кад су Христа Спаситела из зависти и мрзости на смрт предали, вичући: Крв н4гова на нас и на нашу д4цу! Страховите примЈфе самоубиства показуе нам св. Писмо, на цару Саулу, кои е одступивши с Божиега пута и чинећи невалала и неупутна д4ло, иао у очаннк и себе убло; — и 23*