Школски лист

447

Катихетичка вјештбања србскије ученика на малој гимназнји у (горњем) Карловцу 1868. године. (евршетах) Послови Ми лоша Кнежевића из III. разреда. Еванђеље од св. Мат. зач. 33. Исус не слуша што на њега Фарисеји клевећу, већ он иде те помаже народу. Од бјеснила говоре да ње.иу најстарији враг помаже чуда вршити. То је страшно за те .,ученике Мојсеове,' 5- како се они радо називаху. Ма Мојсије примао је закон од Бога, и Бог је један чудеса могао чинити! Покварени људи кад ти немогу мане наћи, онда веле да си са вражије стране. Тако ови Фарисеји! Обладала је опачина и поквареност на све стране. Данас неиде она само из уста; већ зли људи преносе свој отров и у књигу. — Зато валд да се ми угледамо у примјер нашега Спаситеља Исуса Христа, и тога да се држимо. Лијепа својства нам се ов!је одкривају: свемогућство Божије. Па онда код Спаситеља видимо: некористољубије и смиравање; он је милостив, родољубив и човјекољубив. Немамо ии србске поцјестнице у нашим школама, од туда долази да непознајемо сами себе и свога народа. У колико страније земаља наш народ живи, толико нам кажу да је различније народа. — Да нам још није нашије слијепаца, који п!>вају србску славу из нрошлости, неби ми знали ништа о србскоме народу. Овакова одважност како је видимо код Спаситеља зове се — самосввст. Ми смо љуто заплашени, те се неусуђујемо ни прстом своим прекрститити ако нас гледа иноверац. И туђински језик радо натуцамо, а свој запуштамо. Несм4мо од некадашњега страха име своје ербско казати пред ту1)им човеком. Овако је и са именом наше цркве. Све су то недостатци кои се противе самосв^сти људској и народној. То треба брзо одбацити, јер ми живимо под крилом хришћанске државе, у којој ваља да смо слободни. Млого је крви србски народ продио за круну царску и за ове земље, и нама је наша слобода подијељена са србским „привилегиама" Краишка војска стои под пушком и данас у след тиј уговора ербскога народа са круно т нашои!