Школски лист

гО? Л>

Брои 1. у Сомбору 15. Тануара 1869. ГОД. IX!

Учитељски послови. На све стране опажамо у данашнћм вћку тежнго за напредком, па тако и на полго народне школе код срегних народа примбтити се дае у новие доба живи и неуморни рад и силни душевни покрет к иовоме раденом животу. Све што се у наукама и вештинама проналази ,и за обшгекористно призна, то се данашнвим даном посредством лвних предавана и популарне кнБижевности по народу распростире и постаће ако Бог да по времену своином свега народа. Па почем е народна школа одређена да се у пбо В уче и васпигаваго д4ца цћлога народа то се често дога^а да приателБИ проев^те, па и сами законодавци захт4ваго да се у народним школама уче не само оЗштекористне взштине и основна знана. него баш и саме разноврстне науке као: Природогшс, ПриродословлЂ, Историа обшта , ЗемлБопис, Граматике, страни езици, Геометриз, Землводелство па и сами земалвски закони. Да л' е могуће науке ове, као посебне учевне предмете у обичноИ основноД народноИ школи предава^и, а да тлм самим иеогрЈшимо се о прпроду д^чиго, кон е у нбжнои добу развитка свог ? Нека на то одговоре они кои мисле да се многим учевним предметима срећа и благостан4 младога нараштаа и потон4г чов^чанства произвести дае. — А ми ћемо овдЈ> сваком брату учителго при .чтелБски пред очи ставити нбколако сав4та здраве Педагогае, кое молимо да к срцу приме и да их своИски проуче и употребе у практичноВ раднБИ сво10и: 1. Невалн с иауком одвећ наглити. Д4те што се рано школским начином учиги почне, и што се учен&м отвећ претова-^ рава , брзо ће увенути и ослабити тћлои, а клонуће и духом^ Жалосно е гледати како многи родителБи и учителви малу свого д!цу муче ученћм страних езика, многим неразумлБивим учеи^мна изуст,рисованћи, писанБемпо вишесатина дан. пашшти размишлнваи^и о наукана, за коих сваћан-6 иште се и гше зр!>-