Школски лист

валлло радити овако: Ми имамо Ву 4 . ради би да таИ бро0 иретворимо У саме четвртине. У едном целом колико има четвртина? [4 четвртине.) А колико има четвртина у 8 целих ? (32 четврт.) Ми имамо 10ш колико е то свега ? (35 четвртина.) в) Кад дође учителБ до множена рнзбитка са разбитком, пак зада пример гди се %х% т0 би неупутноон радио, кад би изговоривши познато правило: „Раз бит ак се са разбитком множи, кадсе броителвса броител4м аименитеЛБ са имен. умножи" —дао израђивати овако: 2X4—8, броителв е дакле 8; 3X5 — 15, именителв е дакле 15. Ово ништа не вала, нвти би се оваком раднвом деца што користити могла. Напротив ово би био прави поступак у горнЈм случаго: Кад би а а / 3 еданпут узео колико би онда имао ( % ). Али кад би и од % едну иетину узео, колико би а онда има ( у 15 ). Тако е, али у нашем задатку неузимак) се % са у 5 него са колико петина? (Са четири петине). Кад би дакле онаН производ четир пута узео, колико би изнело ( 8 / 15 ). Сад добро разгледаИте шта е рађено, па ми кажите шта е задато било ? Како сио то урадили? (умножили смо броитела с броител^м а именителл с именител^м). Колико е произишло? (У 15 ). После више овакових примера, и пошто су се сви ученици у овом послу валнно извештбали, учителв их иозове да сами они изнађу правило по коме се има разбитак са разбитком множити. Из свега овога, што смо досада казали, види се да код рачуна заедно мора ићи сматранБ, разумеван4,"*:и вештбан4. Сматраић е први посао, с нвиме успоред иде разуигеван4 а иза оба посла долази вештбан4, и по томе бадава би учителв употреблавао вештбан^ пре него што му ученици дотични посао рачунски разумего. Задатци за разрачунаван^ треба да се узимаго из обичнога живота, а особито из оног круга, у коме ће већи део ученика по своД прилици живити. Много е бол4 разумне примере са манБим броевима задавати него примере са милионима и билионима, с коима ни едан ученик у животу посла иматв неће. И разбитци само се они имаго у народноВ школп употреблавати, кои у обичном животу у употреблЗш!} долазе. дакле иоловнне, четвртине, осмине, трећине и шестине, петине и десетине, и двадесетине, не /„ % 9 и др. Што се више буде учителБ упознавао са домоводством, с раднвом земл^делаца, занатлиа и трговаца, то ће све бол4 и згодние примере задавати моћи. Особнто се има иазиги да се у задатцима лрава и 4*