Школски лист

65

лежећи само веће суие да се не забораве. — РачунанЗ;, у коме ученици непишу али у глави представллго себи цифре, на нзра^уго наМпре единице, па онда десетице и т. д. не заслужуе име напаметна рачуна и смета уредном разсуђиванго, те с' тога се никако препоручити неможе. Код рачуна напамет свагда се наНпре узима цели већи броИ, па се н!шу додаго или од н !га одузимаго наИггре стотине затим десетице па онда единице, или наИ :гре центе, затим Фунте па онда лотови и т. д. У сваки пут при израђиванго задатка вала понавлнти све што е дотле израђено, да се незаборави и непомете. Тако задатак: „Колико чине 10 центи 58 Фунти и 7 лотова, и шшт к' томе 5 центи, 12 Фунти и 2 лота шећера" израђуе се овако: „пет центи додавши на 10 центи 48 Фунти и 7 лотова има ћемо: 15 центи 58 Фунти и 7 лотова; к' овоме кад се дода 12 Фунти битће 15 центи 70 Фунти и 7 лотова; и кад шшт она 2 лота придодам изићи ће свега: 15 центи 70 Фунти и 9 лотова. — Задатак: „ конби некога газде поеду сваке недел4 6 центи 74 фунте овса, колико ће поести за 8 неделл" израђуе се ево овако: 6 центи 8 пута чине 48 центи; 70 Фунти 8 пута износе 560 Фунти, • или 5 центи и 60 Фунти, а то би било: 53 центе и 60 Фунти; сад шшт имамо 4 Фунте на неделго, то износи за 8 недела 32 Фунте; кое додам на оних 60 фунти па онда излази да ће конби ти за 8 неделн потрошити: 53 центе и 92 Фунте овса. НаИвише се има учителв око тога старати да му ученици почела (основке, елементе) рачуна добро науче, па затим у далвои раднБи да поступаго свуда помнбиво са увиђавношћу и са осведочен4м о валлности свога рада. С' тога нека се он наидуже времена бави у броевном простору од 1 —10. Ту нека сви ученици науче добро у напред и натраг броати; на едан добраати наНпре све по два, па онда по три, по четири и т. д. на два добралти по два па онда по три, на три добранти по два, по три, по четири и т. д. но не дал& од 10. Затим нека се вештбаго у истом броевном простору са одузиманЈм наИпре све по еднога, па онда по 2, 3 и т. д. брон. После овога долази растваран-ћ броева н. пр. Ти добиеш пет абука колико би ти шш требало да имаш осам ? (10111 3); или Милан добае 9 ораха а Стоан 5 ораха, са колико има Милан више (са 4), а са колико Стоан ман& него Милан (са 4). Потом долази множен! и деленћ првоначелних броева кроз