Школски лист

191

Друга књига у овои разреду је: Србска читанка за II. разред основних и главних школа србских. Њен задахак је да се из ње дјеца уче и усавршују у лепоме читању, а осим тога иште се да се из ње деца и другим лепим и користним знањима обуче, и из тог узрока дели се она на три оделења. У прво оделење дошле би лепе песмице религиозног и моралног садржаја, народне и вештачке. Сентенције из св. Писма, и других мудро написаних књига. Немачки педагоги особито за то препоручују изреке у стиховима, какових се код њих у свим већим и мањим класичним песницима врло млого наћи може. Моралне приповетке и поједине црте из живота знатнијих људи, које н. п. само једну врлину подижу, или једну ману обличавају, али све нека је у избору за децу овог разреда, а та су највише од 8—9 година. Друго оделење заузимају природословни предмети. Они се у свим разредима морају на основу науке гледања предавати, с тога несме у књиге школске улазити јестаственица као научан предмет са свим ситницама своим. Доста је да деца науче само главна оделења њена, да науче уобште разлику између нбих , главно је да се у деци пробуди чежња за сматрањем природе, да им се ум и очи отворе, да виде, да све што нам природа даје, људи на своју моралну и материјалну корист употребити могу. У оном првом оделењу нека је за децу благо морално, а овде нека је реално. Па баш и зато да од деце наше неби жестоке материјалисте стварали, несмемо науке у свој опширности својој разлагатн, што би и врло сувопарно и без користл за њих било. Ту би дакле дидактични предмети морали стављени бити да казују, да је моралност претежнија од реалности и да она управо човека на свету усрећава. Осим тога и све што ту буде написано, треба да је на веселом тону написано, да је ту и која песма, која весела па и смешна басна и приповедчица ; јер она сувопарноет убија вољу учења и код старијих, а некмоли код деце, само хумор што би се у тим предметима нашао, нека је умерен и пристојан. Тако дошле би у то оделење монограФије појединих животиња из сваке врсте, т. ј. сисаваца тица и т. д. Описаиија неколико главних растиња и копаних руда. Главно је на чега би се у том оделењу поглед бацити морао; домаћа и пољска привреда. С тога би ваљало при избору сваког предмета што би у њега ушаб, на то се прво сврнути. Тежити би ваљало да