Школски лист

211

им се је кратак изложај вјере, као неки символ вјере. То су познатих десет заповијести Божвјих, што их и ви, мила дјецо, такођер учите на памет. Законодавац Јеврејски Мојсије, Богом постављен, предајући те заповијести Јеврејскому народу, -соворио је, „да народ те заповијести Божије често напомиње дјеци својој, и говори о њима кад сједи у кући својој и кад иде путем, кад лијеже икад устаје, и да их веже себи за руку за знак, и да их напише на довратцима од куће своје на вратима своим (5. књ. Мојс. гл, 5, и 6. стр. 7 —9) НароЈ је примио ту поуку својега законодавца и казивао заповјести Божије сваки дан међу осталим своим молитвама. Тај обичај, увршћивати десет заповијести Божијих међу молитве, прешао је и у хришћанску цркву, и отуда је то, дјецо, да вас саде уче родитељи ваши учитељи и васпитатељи, поред правијех молитава, произносити и те заповијести Господње. Кад је Христос спаситељ дошао на земљу, Он је донио са собом нову науку о спасенију људском, о Богу Отцу, о Себи о светоме Духу, о животу будућем . . То ново учењв наскоро послије Његовог доласка, стало се је слагати у засебно исповиједање, у засебну вјеру. Људи, кад су примали хришћанску вјеру, произносили су то исповједање пред тајном крштења, коим су се присједињавали општини хришћанској. У почетку било је то исповједање учења хришћанскога врло кратко. Христос Спаситељ наложио је своијем ученицима „дауче народе крстећи их ва име Отца и Сина и Светогл Духа, учећи их да све држе што имје он заповједио (Мат. гл. 28. ср. 19. и 20.)" Апостоли, примајући људе у општину хришћанску, питали су их дакле само „да л и вјеРУЈУ Ј Христа Спаситеља (Дјел. гл. 8. ст. 37.)" Но с временом морало се је то кратко исповиједање вјере хрншћанске раширити. Када су се обраћали ка Христу још тек једини Јудеи, људи, које је Бог најприје настављао и учио, могло је довољно бити сало исповједање Отца и Сина и светога Духа као једнога по суштаству и троичнога у лицима Бога, откривенога учењем Христовим, или вјером у Јисуса Христа као Сина Божија — јер су им сва остала представљања о Богу као Творцу, о Богу каоСудији, о животу за гробном^ као основана на откровењу Божијем, била више или мање, правилна, добра. Но када су се стали обраћати ка Христу и незнабошци, људи који нијесу знали за откривено учење Божије, но који су састављали о Бо-