Школски лист

212

гу, о Божијел створењу свијета, о Божијој управи свијетом, и о другим предметииа, своје особиго учење, тада је за њих потребан бно други подробнији изложај вјере хришћанске; јер су њихоза представљања о реченим прдиетима, често била не само неправилна, но и лажна, јер им је учење хришћанско било са свијем непознато. Дрквени писци, који суживјели у стара времена заиста и говоре, да су апостоли, ученици Христови, оправљајући се да иду да проповиједају Јеванђелије Хрнстово по цијеломе свијету, најприје саставили особит изложај учења Христова, кои да буде образац вјере за оне, што би ју прималп, Тај изложај вјере Хрнстове називље се у њих символ Апостолски, то јест, састав вјере апостолске, образац вјере Хришћаиске. Тај изложај вјере апостолске чита се овако I. Вјерујем у Бога Оца свемогућега. II. Творца неба и земље. III. Вјерујем и у Јисуса Христа сина Његовог јединороднога, Господа нашега. IV. Кои се је зачео од Духа Светога родио од Марије Дијеве. V. Који је страдао при понтијском Нилату, кога су распелн, која је умрво и кога су погребли. VI. Кои је сишао у ад, у трећи дан васкресао из мртвих. VII. Који се је вазнесао на небеса, који сједи с десне стране Бога Оца свемогућега, VIII. Који ће отуда доћи да суди живима и мртвима. IX. Вјерујем и у Духа Светога, свету цркву сабориу. X. Причешће светих, опроштење гријеха. XI. Васкресеније тијела. XII. Жигот вјечни. Амин." Као што видите, мила дјецо тај је изложај или символ учења хришћанскога далеко опширнији од онога који сам вам прије напоменуо, но опет млого краћи од онога изложаја или символа што га ви знате. Кад св хришћанско учење стало распрострањивати по васцијелому тадашњему свјету, и када су почели приматп вјеру Христову и ученн п књижевни Јудеи и незнабожци, и једни од њих, желећи да јасније појме и усвоје учење Христово нехотице стали падати у погрјешности и заблуде у схваћању најважнијих истина хришћанских, а други с намјером и хотимице узели кварити смисао учења Христова: онда су се у разним црквама, на ту цијел, да се уразумију и исправе они кон немисле онако како ваља, стали састављатн особити изложаји вјере, познати под именом символи. Такови су символи до сад ови нознати: символ цркве Јеруса шмске, ћесаријске, Александријске .