Школски лист

209

Што се пак тиче великих Ферија, ми смо за то, да трају поварошима пуна два месеца с тога, што делом више а делом и других веронсиовједи школе — копх по варошима свуда има — по земаљском закону два месеца Ферија ииају, иак једиообразиости ради, нек је тако и код нас. На VI. У спомеиутом 49. §. речеио је да се „поред сваке главне школе има завести потребна библиотека". — Ми пак иислимо, да би се тај §. имао распрострети и на недељне школе, јер је овииа по нашем уверењу нужднија библиотека, него у самој главној школи. Но како тамо неје изречено, ко и којим начином, да подигне те библијотеке, то ми држимо, да бц се имало казати, колико која општина годишње на њу прилагати има. Даље да се одреди да те библиотеке морају бити снабдевене са најодабранијим књигама о земљедјелству и сваковрстном газдинству, како за мушку, тако и за женску младеж. У опште пак морају оне бити тако удешене, да су копча' између школе и практичног живота. Тим ће тек путем доћи народ до увиђавностп, да му је народна школа од преке потребе и нужде. Даље имали би са обзиром на скЈ чено учитељско матеркјално стање и то приметити, да се пзрично каже, кои се део од своте—што је буду прилагале општине на библијотеку има обратити на књиге и листове педагошког садржаја, из којих би учитељи у одморне часове себе даље изображавали. Ово држимо да је од врло велике важности, јер би тим начином сваки учитељ могао савремени развитак педагогике доводити у складност са свонм свакидашњим искуством — учињеним у школи. Било би и више шта за предлагање; али због краткости времена молимо за суд , да нам се поднешени предлози од стране сл. одбора вис. Сабору препоруче! Из састанка држаног 19. Јуна 1869. у Н Саду понизни Теодор Димић, с. р. учитељ. Константин СтеФановић с. р. учитељ. Арон Михајловић с. р. учит. Лаза Илић с. р, учитељ, Радослав Хорват с. р. Дмитар Јосић с. р.