Школски лист

221

си а обашка сугласи, и напослетку има учителБ на табли школсков рукописним иисменима написати, где е такође ученици на слогове прочитаго. При овом послу наИвише се пита онаИ кои е погрешио, али и сва остала деца пазе и на гдекое нитан4 одговарам. После свега овог опет деца узму свое букварове и онаи што е погрешио наново прочита из свога буквара целу ону реченицу, у кошИ е од пре погрешиш. Кад едан или двоица од учиника реченицу на глас прочитаго, онда учителв пита: о коме е ту била реч? шта се каже? где се то догодило? како е било? зашто е то било? ели то добро било? како би ти радио, да си на н^говом месту био? и т. д. По себи се разуме, да су овде само нека нитана ставл^на, а учителБ дужан ће бити у свакоИ прилици она питана задавати, коа се из нрочитане реченице извести могу, и кол послужити могу на то, да ученици смисао прочитане реченнце добро схвате. Овом се приликом непознате речи разасне, а где е нужно придода се поученб о чуванго здравља, о благонравности и о благом обичаго. Овако се ноступа са читан^м сваке реченице до кран, а ако е ириноведка повећа, то се она на одсеке тако подели, да се за неколико дана цела прочнта. 7. Пошто е тако цела ириповедка, одсек по одсек, у школи прочитана, учителв доидућег дана сам прочита целу ту приноведку полагано, а деца читаго то исто за нбим али у себи. Ради вештбатн у механичном читаиго, даде учителв да се шш двапут или трипут приповедка та прочита, али тако да свако дете само по едну точку на глас чита, дочим сва остала деца у себи читаго. 8. Прозове се едно дете, да приповедку ту своим речма прлноведи. Ако неби у станго било дете у свези приповедати учителв му иомогне са згодним питанБима. Уз то препоручи учителБ, да учеиици нриповедку ту своим родителБИма код куће приповедаго или читаго. 9. Сви ученици затворе кнбигу , а учителв пита од прилике овако: ко се теби допада у овоИ нраповедци? зашто ти се он донада? какво е то лепо дело што е он учинио? бил и ти тако радио ? — коа божиа заповед заповеда да с.е тако ради ? 10. Наноследку учителБ научн децу згодно изречение из св. писма, или пословицу народну, у ко!оД се препоручуе та иста врлина, што и у приповедци.