Школски лист

260

далеко од мене била, ја сам имао пред очима ону изреку: дете је дете, а за децу свашта није, кад сам их преиначио.

Ево их дакле:

1. Ја сам млада Српкиња Милком ме зову, Имам другу Српкињу Зорку кумову. Имам брата Војина, Српског сина Србина, Леподичног Србина Правог Србина. Ко Српкиња молићу Срећу роду мом, А за Српством дисаћу Жељом некреном.

С р п к и њ а.

2.

3.

Отац ни је дарово Српски понос мој, А мати ми поклони Љубав за род свој, Српкиња ћу остати Догод будем дисати Права, дична Српкиња Славна Српкиња, Моје сестре премиле, Увек се поносиле, Као праве српкиње, Славне Српкиње!

Друга је песма ова:

1.

С р б и н.

2.

Ја сам Србин; српски син, Веран роду свом, Што је српско то љубим, Душом искреном. И тог ћу се држати Догод будем дисати, Нека чује душманин! Ја сам српски син ! Од дедова спомен леп Осто ми је још. Силан Душан и Лазар Марко и Милош.

3.

Од оца ми остала Лепа дара три, Име Србин мач н крв Шго 'м у срцу ври. Од матере свети дар, Српски језнк и олтар, Има сваки српски син, Прави српски син. Да се на њих угледим, Па да живот не штедим, За спас србског рода свог, Рода миленог.

Те две саоиштавам сада, надам се да ћу и више временом саопштити. Оволико имао сам да рекнем о певању код нас Срба, како би се могло опет подићи.

У Сомбору 8. Аугуста 1869.

П. Деспотовић.