Школски лист

277

претка на црквено-просветни сабор, који <^и се имао екории са0 стати у Карловцима." Учитељски отсек у 4. својој седници од 27. Августа доиео је одлуку, да исту претставку поднесе сабору одређени годишњи одбор учитељског отсека. /И ш Годишњи пак одбор, пошто се ко нИ гојј^сао, предузео је себи, да посао тај обави што потпуниЈ^*т тога ево: ј а вно позива сву браћу српске учитеље, даби или више вих или и појединце послали своје предлоге у сиислу устројства наших школа — годишњем одбору, како би овај — схвативши све иане и недостатке — отправио такову претставку, која би обухватала интересе свеколиких српских народних школаи њених учитеља. Своје предлоге нека изволе браћа учИтељи управити на председника одбора — најдаље до Дмитрова дана о. г. В. Пушибрк с. р. председник одбора. Д. Јосић, перовођа одбора. У Новом-Саду 9. Октобра 1869.

Допис. Цетиње 26. Септ. 1869. Поштованл уредннче! Знаи да Вас заниха, кад чујете о Црнојгори. Та Црнагора је за Србе гора сијонска, на аој је светжлиште светих; у њој гори неугашени огањ блистајућа светлост — слобода! — У место јагњета да ошкропи крвљу око олтара, шкропш се јуначком крвљу најваљанијих јунака стрмените стене. — Јесте! Црнагора је храм, у ком воштанице пале горске виле, пале их јунацжма, што погибоше на Клсову и што их погибе од Косова бранећи ово једино местанце, где не урлаху промукли дервиши! — Да, така вам је ова црна-сива-гора! — Али ви сте ради да чујете о стању црногорских школа? — Е, оно ћу вам нешто да речем и о томе. ■— Али немојте се надати Бог зна чему. — Ваља да себинајпре представите Црнугору. — Но бадава ћете ју себи представљати. Нема те Фантазије, која ће себи створити нешто, што је и налик на Црнугору. — Да вам је видети ове кршеве, ово чудо од камена; да вам је видети, како се ове горске главице уздигле једна над другом, па изгледају као кад се оно маст кува, те се сива пена уздигне изнад котла. — Па мислите, е земно камење узаврело и уздигло над собом бијесну пену. — Па да вам се још мало успети уз ове главице, да мало коракнете уз горска вука — мрка црногорца, да вам језик испане од муке, е би онда рекли : јадни Црногорци, јадни мученици! — А кад се опет попнете горе, па вам чарлијне она прохладна арија (ваздух) ко што кажу по талијански Црногорци, а ви би онда заборавили на муку * попјевали : „Чарнагоро ! пуна ти си хлада!" —