Школски лист

302

добра вина добхш, кое е у трговини под именом белоцркванског вина на глвсу. Становника има на 80.000 душа, од коих 30,000 Србалн 30,000 Ромпна, 9000 Хрвата, 10500 Шиаца, и 500 Чеха. По в4ри Срби и Романн есу Православни, Хрвати, Шмци и Чеси су Римлани. Знатнин м^ста: Б$ла Црква ОУеЈззМгсћеп, Гећ&ЧетрЈот, Бисерика Алба), слободна воИничка варош у врло дражестиои долани изме!»у виновом лозом засађених гора и недалеко од р^чице Нере. Становника има 8000, међу коима 6000 Немаца а осталн су СрблБИ и Романи. Становннци се понаивише с винодВлством баве кое су до таквог савршенства дотерали, да им готро винограда (1600 □ хв.) доноси на 200 Фор. чиста прихода. Осим тога баве се многи становници овдашнви трговином и занатима. У Б4лоИ Цркви е управа пуковнне, главна немачка државна школа и има 3 свиларе. Православна црква у овом м§сту посвећена е Св. Апостолима Петру и Павлу. Близо Б4ле Цркве е манастир Златица, а на подруг мил! одавде баш на Дунаву гд& се свршује жел!зница и гд^ е паробродска станица, налази семалени манастир. Базнш. Оба ова манастира по старинском преданго сазидео е Св. Сава ПросвЂтителк Србски. Алибупар, граничарско м4сто с великим годишнбим пазарима. У л б м с , велико србско село недалеко од Вршца с новом прекрасном црквом. К у с п ћ, Врачевгај и Соколовац граничарска села близо Б^ле Цркве. Србска Пожежена село на Дунаву. Одавде почин! ђердап илн Демиркаиин (гвоздена врата) гд4 е Дунав међу ст^нпма са обадве стране нко сужен. Насирам Пожежене у сред Дунава подигла се грдна една ст4на, кон се зове Бабакаи. III. Романска Пуковнпн. Романска другчие Карапшебешка пуковшш лежи међу пуковниом белоцркванском, крашовском жупаниом, Ердељом, кнежевином, Роианиом и Србиом, од кое го Дунав разставља. Простире се на 94Ц мил4; землвиште е врло брдовпто и понајвише шумом обрастло. Народа ииа на 90,000 душа, од коих 64,000 Романа 16000Крашована (Срба Рпмске в!ре) 0000 хрватп и 4000 нћмаца. Србалн и Грка има врло мало у Ршави и у Караншебешу. По в-Јрн Романи Грцн и Срби су Православни а Крашованн, Хрвати и Шмци есу ршшши.