Школски лист
309
рнје зиате, мила дјецо, да су Христа Спаситеља, пошто је зшого добра учинио људима, распели Јудејци. Како треба даислити о Његовом распећу? У оно вријеме распињали су велике престуинике, злочинце. И Христа Сааситеља, као што казује свето Јеванђелије наше, распели су Јудејци меЈју два злочинца. Па јесули и Христа Спаситеља распели за какву кривпцу Његову? Ја сам вам дјецо већ казао у трећем члану, да Се је Спасител, наш и родио безгрјешан и да за цијелога Свога живота на земљи није учинио ни једнога грнјеха. (1, Петр. гл. 2. ст. 22.) Заиста Спаситељ је био прост од сваке кривице! Па за чију су Га кривицу распели? За нашу кривицу, дјецо, распели су Га, или као што говори наше исповиједање вјере, „за н н," т. ј. за нас, за наше гријехе и пријеступке. А како ? Кад сам вам, дјецо моја, говорио, како је Христос Спаситељ дошао заради нашега спасенија, рекао сам вам, да је Он дошао да нам врати ону чистоту и невНност коју смо изгубали с гријеха првијех нашијех прародитеља, и да нас приведе к оној блиској свези и љубави с Богом у којој су се налазили наши прародитељи. И то је извршио Он. А како и чим је Он то урадио? Доиесавши Своје свето учење, Своју свету науку, Своје свето Јеван^елије, Он нас је научио, шта нам ваља чпнити или дјелати, и шта хтјети, па да можемо бити свети н праведни. Но тиме није уништио Он наше кривице и није нас начинио светима. Гријех је прародитељски све ненрестано остајао на нама. Као што и дуг, који би начинили вашп родитељи и који би уједно пао и на вас, до оног часа стоји на вама, дакле га ко не исплати за вас; исто је тако и кривица, коју су наши прародитељи начинили, све до оног третренутка лежала на нама, докле ју није уништио Спаситељ наш. Да би нас дакле грјешне примирио с Богом, Спаснтељ је морао да савршено заглади нашу кривицу, уништи наш грпјех. То је Он пак могао учинити само узевши на Себс ону казну која је падала на нас с гријеха и с пријестунка нагаијех прародитеља. Јер као што ни онај, који би хтно да п.зати за вас дуг вашијех родитеља, другчие тога не би могао учинити, него да изда за вас што дугујете, или да приии на себе ваш дуг; исто токо и Спаситељ наш, желећи нас начинити чистима и певинима пред Богом, није другчије могао тога извршити, него је морао да узме на Себе казну што је на нас падала и да задовољи праведнн суд Божији. А то је и испунио наш Спа-