Школски лист

310

Учоње о тијеи страдањима тако је важно да су оцеви цр. кнени назначили и вријеме кад су била та страдања. „Прц Понт^Вст^м Пилатје," стоји у исповиједању. Понтије Пцлат био је управитељ над Јудејском од стране Рииљана, под чијом су се влашћу находили у то вријеме Јевреји. За његове су управе осудили и распела Спаситеља. Он је и учествовао у суђењу над Господом. Још су свети оци додали и ријечи „ц страдавша и погребена," а то с тога, да би се навијестило, да та страдања нијесу била каква мала и лака и само видива страдања, као што су неки мислили, него да су то била страдања велика и тешка и пуна бола. Христос Спаситељ, узевша на Себе све наше гријехе, страдао је тешко, као што то покаказују и саме ријечи, које је Он изговорио на крсту : „Боже мој! Боже мој! за што си ме оставио" (Мат. гл. 27, ст. 46.)? Христос Спаситељ је као човјек страдао и умрго на крсту, и ондасу Га погребли такођер као човјека, т. ј. положили су у гроб тијело Његово. Да, тијело су Христово положили у гроб, а душа Његова, сједињена с Божаством, одијеливши се од тијела, сишла је у пакао или ад с Њиме, као што вјерује наша црква, гдје су биле душе свијех праотаца и пророка и свијех осталијех људи, који су били умрли до рођења Христова, и ондје је проповиједала отпуштење гријеха и спасеније људима, који су живјели до Његова доласка, и разорнла ад, и избавила је све. И то је све учење што се налази у четвртом члану вјероисповиједања нашега.

Дописи. У Каменици. Сремски учитељи обавише и други свој збор л то 25. и 26. Септембра. Збор овај сазван је био од румског црквеаог одбора и држлн је у Руми као у средсреди китњастога Срема. Нозив беше разаслан на 150 учитеља а скупило их се само 26 и то већино* старијих људи. На заузимање румског црквеног одбора добили су сви ови код врстних грађана тамошњих стан ирану за време својега бавлења. Летошњи први учитељски збор имао је задатак да напише молбу на србски народни сабор. То је и урадио и молба је у рукама Господина посланика народног Дра Јована Суботића, кои ће је јамачно, кад се сабор сазове, овоме предати. У овом пак другом учитељском збору двоица чланова поднесоше ове иисмене предлоге: 1) 0 задруги србских учитеља у архидијецези карловачкој, и 2) 0 народном одгајању. Поднешеии устав првога иредмета беше претресан и у главноме