Школски лист

312

после, пазитн вала, да светлост сунчана незасЂнгое д^тету очи, наиме пак несм4 се допустити да д&ге гледа у сунце, у огледала и друге слИне и политиране ствари. 0 свему овоме имаго се дадил! обавестити. У школи се слаби вид д1ти, ако свЂтлост д4ци долази сапред, с десна или са више страна уеданпут, ако е соба мрачна, ако су скамие неудесне, ако се д4ца врло сагибаго кад пишу и читаго, ако дуго едно за другим очи напрежу читан4м писан^м и цртан^м, и напоследку ако зраци сунчани ма од кое стране на скамиго падаго. Уобште не см4 се д4ци па ни одраслима допустити, да им на кнвигу, писмо им другу какву ствар у кого радећи дуже времена гледати мораго, зраци сунчани окомице падаго, нити да на сумраку, спрам жишка или слабе св^ће читаго пишу ил шиго. У сунце, на пламен од свеће, на жеравицу и у ватру невала с упртим очима и подуже гледати, ер ко то ради тав ће лако и брзо вид изгубити. Ситно наштампане кш.иге, много цртан^, ситан вез и шав такође неприаго очима. А ко се мора с таким ситним предметима често и за дуже времена бавити, таД ће добро чинити, ако се сваки дан пре и после свога посла проходао буде по полго да своИ вид оснажи гледан^м зелене траве и лиснатога дрвећа. Дал4 вид очни слаби, кад предмете што их сматрамо под очи доносимо, или кад на нбих косо гледамо. Изненадни и напраснти прелазак нз густе помрчине на видило такође нко шкоди, и многи су пром4ну ту губитком вида платили. У свези са овим чувати се валн, да нам зраци сунчани кад се пробудимо непадају управо у очи, ер и то би нам вид мало по мало ослабити могло. Вид очни квари нам такође прашина, песак и дим особито пз смотака и кратких лула; затим влажна пара, пара од жижка, у коме маст ил олаП гори, ако угринне гвоздене пећи, и кане без заслона или са врло узаним заслоном. Напротив препоручуе се у овом погледу у летн^ доба ношен^ лаких шешира с пространим ободом. Кад очи сврбе ил горе, невала их руком или другим чим трти, него чистом ум^рено ладном и скорашнвом водом испирпти и на миру оставити. Тако нсто поступати вала кад мушица или друго што у око упадне. Вид се пзображава вештбан&м у гледанго предмета наВпре нз ближе, па онда све из дал4; разликован4м ствари по