Школски лист

313

бои, по облику, по висини, дужини и ширини, и преиеран4и да око, па онда сличен4м погођене мере са одређеним и у употребленго стоећим мерама. (свршиће се.)

Слике из дечије школе. (По Фрањи Видеману.) I. Дете. Ето је, где седи, та шарена, весела чета малене дечице што је поререна твојој души и твојој савести Јчитељу! Свако је дете у другом породичном кругу увидело света, свакоједете у другим околностнма одрањено, однеговано. Свако дете имаде за собом своју особену кратку прошлост; а та је прошлост или ведра и весела, или пуна буре и вихора, или је сретна или је сиротинска. Али за сваким дететом куцају срца, ма само једно једино срце, у коме је љубав, верна, неизказана, небесна љубав! На сваком од тих малених, румених усташца падале су хиљаде пољубаца мајчиних, очиних. Небројено пута је свака ова мала груд лежала у блаженом загрљају на мајчином врелом срцу или на очиним верним грудма! Свако је дете по једно благо, што га немож заменути ни све благо овога света. Понуди јадноме просијаку краљевину за његово дете, и он ће те постидети презрењем својим, што си се усудио, да му таку понуду учиниш. Али је за сваким дететом и небројена чета брига, мука, болова, страха, обрицања и пожртвовања. Дед проживи само један дечији живот од првог његовог вриска, па до првог полазка у школу, проживи непосредно с њиме, па ћеш тек онда знати, шта је то однеговати дете! На последак носи свако дете на себи сећање на тешке, ох на неизказано тешке часове, јер је реч, што ју је Бог рекао Еви: „И у мукама да родиш децу;" постала вечитим природним законом. Али драги пријатељу и благи учитељу, дед да мало ближе прегледамо новаке твоје. Ево га, овде ти седи малени, весели деран, коме су бледи образи. Родитељи су му богати, па имају довољног средства да засладе свој живот, колико је год могуће. Крај сзег тог беху очевидно незадовољни. Уживање њихово није их задово20 *