Школски лист

ззе

б) Кад ученици науче до брол 40 на памет у сва четири вида рачунати, учителв их упути како се писмено сабира и одузизха. Затим под н4говим упућиван4м ученици саставе сами таблицу множенл од 1X1. до 10X4. Свадовде изложена раднн сврпшти се може за едан м4сец дана. в) Другога м^сеца тим истим редом и начином, као што под а) и б) споменусмо, али само брже учи се познати бролти и рачунати од 40 до 50 и од 50 — 60. Трећег м-ћсеца од 60 — 80, а четвртог и петог од 80—100. г) Другога полгодил утврде се д4ца у знанго ц&ле таблице множенн редом и преко реда, али тако да и узрока знаго дати своме знанго. Расшируе се круг броннн и написиванл броева од 100—200, и од 200—1000. — У овом броевном простору уче д4ца затим на памет и иа табли сабиран^, одузиман4, множенћ и дЈлен^ но с том прим4тбом, да се у множенго само единични множителв, а у д4лешо само единични д4лителћ на овом степену употребллвати сме. У наистарием оделенго основне и у III. разреду главне школе учи се ово: а) Рачун на памет у броевном простору до хилдде са употреблаван^м задатака, што се у трећем одсеку Методике Рачуна на памет находе. б) Успоред с тим учи се написиван^ броева до 100,000 и дал^. Затим писмено сабиран^, одузиман^, множеа^ и д^лен! у истом простору, а последн^ две радшћ са множител^м и д4лител$м од више знакова. в) Пошто су ученици све у отачбини нашоВ уобичаеие мере, и новце упознали вештбаго се у писменои раднви са више нареченим броевима. г) Учителв уиознае д^цу са обичним разбитцима (сломцима, деловима), и то све наочигледно, па пошто их с нБима и са нбиховим особинама упозна и у написиванго разбитака извешти, научи их сабирати, одузимати, множити и д^лити задатке са обичним разбитцима и са смешаним броевима, и то све навпре на памет па онда писмено. д) Напоследку задае учителБ примере двоставничкога рачуна ("Згае^гссђтшд");, кои се разсуђиван&м номоћу множена и дЂлена израдити даго. Писмене задатке на овом степену раде ученици тихо на своим таблицама у школи, док се учителБ са учен^м млађих