Школски лист

335

да се по ново почне учен^ рачуна са броем едан, и код свакога брон научи се дотична броика (цифра) познати и написати. Тим начином утврде се ученици у знанго напаметног рачуна у броевном простору од 1 — 10, а узпут науче и писати броике. За прво полгодие ово е доста посла. 4. Другога полгодил прелази учителБ на познаван'1 броа 11, и одмах научи д4цу писати дотичну броВку. Код истога брон науче д4ца растваратн броИ 11 на два или више произволћна брол, и то све показуго на коцкама прутићима и потезима, па онда се вештбаш у сабиранш, одузиманго, множенго, садржаванго и дћлитби у броевном простору од 1—11. Тако се сваке недел^ додае по едан нов броМ, и с нбимо у скупу понавла се сва она раднл, кого малочас напоменусмо. 5. Кад ученици до 20 науче бролти и рачунати, тада учителв брижлБиво понови с НБИма бронн^, сабиран^, одузиман4, растваран& на произволБне броеве, растваран4 на еднаке броеве, множен^, садржаван^ и д ^литбу у том броевном простору, а притом испитиванЈш ув4ри се, да сваки ученик све броМке у том простору написати и редом и преко реда именовати уме. 6. Прелази се на познаванБ и писан! броа 21, и поступа се оним истим начином, као што е иа брого 4-ом озиачено. Тако сваке недел^ познавагоћи по два броа за пет недела могу ученици доспети до 30. Кад ученици на памет рачунаго увек учителБ зада питанћ целои школи, па онда мало почека док д&ца размисле, и тек онда прозове едног ученика, кои разр^ши питан^ у подпунон реченици одговарагоћи. ОдговаранЈ у подпуним реченицама особито подпомаже д-ћчие умне снаге и правилно говоренб на матерн4м езику, па с тога се особнто и преаоручуе. У другом оделенго основних и у другом разреду главних школа наших првога полгодин учи се рачун на паиет и на табли у броевном простору од 30—100, а другог полгодил од 100 — 1000. У тоВ раднБи овако се поступа: а) Пошто се понови и утврди радга од 1—30, уче ученици на рачуналБКи бролти до 40, написуго бровке од 31—40, и уче те броеве сабирати, одузимати, растварати на произволБне и на еднаке броеве, затим множити и д4лити (како садржаван^ тако и д4литбу) у броевном простору до 40. Све ово ради се наНпре на стварима (на рачуналвки) па потом на неименованим или чистим броевима, али само на памет.