Школски лист

332

Народне п!>сме и реченице што се пишу уче се на србском, а молитве, тропари и псадми на црквено-славенском езику, али пошто се навпре добро разнсне. У првом основном разреду док ученици читати ненауче, на памет се учи тако, да учителв напред изговори реченицу а ученици наНпре наИболви, потом среднви и слаби изговоре то исто у скупу и поединце сами. Тако се исто поступа и у стартм разредима са ученбм градива, кое ће д4ца по казиванго писати. Напротив народне п4сме псалми и тропари у старшм разредима само се у школи прочитаго и разлсне, па пошто учителБ упути ученике како имаго на памет учити, зада се одсек по одсек за домаће учен4, и сутра дан се само препитуе на памет што е од речи до речи научено, и смисао тога. •Сви ученици уче едан и исти иредмет на изуст, а не едан оваИ а други онаВ нредмет, ер то би неред и забуну проузроковало. — Ученици наИмлађег отделена доста е да знаго четири мале народне п4сме, а ученици средн^г и наДстариег отделем треба да науче сваког м4сеца по едну већу народну пЈсму. (Исто тако и по едан псалом и два три тропара ил кондака сваког м^сеца). Што се за учен& на памет зада, то се има л4по разговетно и с правилним ударан4м гласа изговорити иучптелБ има нарочито на то мотрити да му ученици и ученице л4по рецитуго сваку народну п&сму што им е за ученЗ. задата. МатернБИ език учи се у народнои школи за то, да дћца науче правилно говорити и писати, а притом валано разумети што други говоре и напишу, као и све оно што е у кнБигама нашима за народ написано. Ово се све постићи може уз горенаведена вештбана, особито ако се уз нби шш и езгра езикословла придода, као шго е то и прописано, али никако невалд у основноИ школи мучити д4цу са сувопарним граматичним правилима и заплетеним изузетцима, нити их у Филолошке расире уводити. По овоме дакле граматика се у народноМ школи учи у разговору с д4цом, а вештба се на реченицама што се пишу и на предметима што се читаго. У првом разреду вештбаго се ученици у разпознаванго речи, слогова и гласова, затим у спаанго гласова у слогове и речи, у разликованго самогласа и сугласа, затим уз науку гледанл мишлена и говора и уз игру сећана дае им се ионм о речима,