Школски лист

370

за подићи у цветуће стање. Па кад већ имамо материјалних жртава, онда, зар није боље да их жртвујемо на подигнуће својих школа? Даље иомиње говорник наше школе у оним обштинама, где их неиздржава наша црква, но политичка обштина, соразмерно са школама осталих вероисповеди. У таким обштинама желити је, да тај одношај остане и надаље, таки; но ако се у таким обштинама заведу комуналне школе, оно правосл. србска обштина нека учини највећи напор у одржавању своје србске школе; недостају ли јој материјална средства, — оно иека се обрате за помоћ из народиих Фондова. Говорник држи, да ћенароднн сабор, чим продужи делање своје, предузети реформу наших народних школа према данашњпм околностима. Уређење тачне администрације народн. Фондова и манастирских добара отвориће обилаге изворе за обдржавање и подпору потребитих народн. школа и осталих просветних завода. Сабор, као представништво српскога народа једино је комиетентан, да обележи становиште србских школа према комуналној школи. Напокон вела говорник, да неје ваљало тако запитати: Јесу ли комуналне школе за православни народ наш целисходне ? но јесу ли цели сходне овде у Угарској? Јер у Србији су комуналне школе целисходне за наш православни народ. Говорнлк закључује и вели: комунална школа у Угарској ако и непрети оаасношћу по православље, није целисходна за Србе поглавито с' тога што неје чувар и стожер србске народности. Свештеник Јеремија Мађаревић узима реч и вели: да је завађању комуналне школе повод велики упллв хијерархије на верозаконску школу, јер школа стојећи под отим уплнвом старала се ноглавито за наставу у веронауци и неје толико нространо гајала иаставу у осталим предметима. Комунална школа свакако ће унапредити народну просвету; јер ће предавши ооуку у верозакону свакој дотичаој вероисповести, обратити своју пажњу на остале школске предмете. Говорник дели мишлењз предговорника, да комунална школа негрози толико православљу, колико српској нарздности, с' тога држи, да Срби неће бити за њу; него да ће свуда одржати своју народну школу. Даљз напомиње говорник, да у горњој Угарској имаде српских православних општина, у којима је број за школу способне деце тако мален, да обштина не-