Школски лист

364

ц л . 12. Председник износи г. школ. управ.окруж. изтакнута питања на претрес и то: I. кои су узроци, да све већиа неиоралност и наверије међу људиа овлађује, и шта би имао учитељ противу овоме чинити ? Учитељ Чупић узима реч и вели, да то огромно питање неможе спадати амо на овај збор, јер има много узрока ради којих су људи неморални и у невери, који узроци независе од школе и учитеља. Школа а у њојзи учитељ има да учи и васпитава децу, а свештенику је дужност бринути се о душевном благу људи и проповеђу у цркви и поуком свуда и сваком приликом стајати на пут свакоме* пороку—Учитеља је задатак први и најпоглавитији у школи, зато се он неможе лаћати решавања тако огромних питања. Свештеник Михалџић даје Чупићу за право, јер он неможе примити уз остале своје огромне послове јошт и старање за одрастне људе, то је брига свештеника; он невпди, да неверкје и неморал баш овлађује међу људма у данашње доба, тота је било и б&ће свагда али само у појединим примјерима. Свештеник Бољарић, диви се томе, да се невиди неверије и неморалност у народу, ако икада, то се сада може руком опипати: јер се често чује да се невјерују свеци, мати Божија, Божаство, и безсмртност душе, наводи из свога свештеничког живота примере дакле тога зла има свакако, и мисли, да је то дужност и свештеника и учитеља, да стају томе на пут. Велики је део кривице за то зло на родитељима, јер непазе шта ће чинити и говорити пред својом децом; а у наше време, узрок је још и то што родитељи православни желећи своју децу мађарски и немачки научити, давали су децу своју у страна места где после примише у себе веру калвинску, која немаматере Божије и светитеља; треба дакле наше школе тако удесати, да неморамо давати децу од себе. Свештеник Мађаревић уви^а, да је то питање веома огромно, јер обухваћа у себи цео народ, и то одрасни му део с тога држи, да се неможе о њему овде већати, него нека се стави на претрес друго питање, које се тиче поглавито деце. Свештеник ЈосиФовић држи, да то питање је уместно на овоме збору; и држи, да би сагласна радња Свештеника и нар. учитеља требала да поиаже и на родитељима и на деци. Управитељ Поповић вели: да на збору нар. свештеника и