Школски лист

386

гарина (прасе но од 5—6 м&сеци или од године), па врти док се неиспече Олужба Божин сврши се рание, те хаид сви у господара. На трпези пружмо се печен ован онакоцио. Ехаид, ко ће да му ос4че главу? „Дад овамо ту граховачку саблго, — рећиће господар — те удри по шш". Затим перлници изфракаше као наПболви касапи са своима ножевима, кои су многу одрубили главу; те примакни сваки трпези и онако по црногорски закуси. Послехаидквладици Етуе назиме пружило се као да ће да бега. ХаИд Милутиновићу, (инџинир из Србие кои црта планза нову варош у Б4лопавлићима и за гимназиго наДетинго), да видим, есил кадар да рубиш главе; твоН е отац н^када овде у кули д4лио судбину са црногорцима; па ево му и сина да послужи Црну Гору. — И Милутиновић (син Чубра ЧоДковића) онако доста шалвив чов4к, — намршти се, те на мах одруби свинчету главу. Тако се ишло далб код све господе цетиш>ске рздом, пЈвало се и шалило, носвеунаилепшем договору и прилтелБСтву. Нема ту ни да се ко накресао (као што бива тамо у маџарскои) него е сваки весео а трезан: Г14ва се „ХоИ нбуко зеленико" два и два у глас, а друга два одгова раго. У вече биасмо сви у кнеза. Палала се ела по руском обичаго ( елка) за лгобав дћчига и нвима на радост. И ту играсмо и п^васмо, господар весео и задоволан веселише се с иама. А икакода небуде весео, кад види како га силно лгобп нћгов храбри гоначки народ, кад види како е народ нћгов одуи1евл4н за слободу, за обрану свое землБ и свога госиодара „Та само да си нам ти здрав, Господару," — чуеш често „па да ни новедеш о н а м о куд су наши стари, тамо до Призрена! — Хоћу ако Бог да! — одговори кнез Никола. Дивотно е виђети како се Црногорци уздаго у себе и свога господара. „Аиан смо ти мали, Господару, — рећи ће едан воивода, — ка и една землл у св4т; но се нико манћ бои но ми. В&ра ви Божа, Русин е велика; но да завоишти на нго Вранцуз или други кои душманин, опет ба се н4што стравила. А ми Црногорци? Ха! та п&вали би и пон&вали у оваи крш па в4ра ви Божа, мучние би му било, но с великом Русиом.Е, па умр4ли би, умр4ли! А шта ће ни живот ако ние слободе? Та ми само Бога молимо, да ни ко зађене. Ал неће, неће, нико да ни напане, адна му маИка, да нележимо овд4 ка овце, но да се бнемо ка гонаци! и т. д. Е кад сравним овако самопоузданЈ; и оваку лгобав к отач-