Школски лист

Тнрдња о анатомској ран.тици обих хемисФера зоиља иостоји. ЈВећ вијуге (особито секундарне) су различне, али што је особито важно, и тежипа. Јј И у а је нашао, да је лева хемисФера здрава човека 5—-6 грама тежа иего десна, па то потврђују и други научењаци. 8оттЈеге? је примећавао, да је, кадгод болесник изгуби говор, десна страна тела уаета, а кад је лева, страна узета, онда то нема иикаква уилива па говор. Отуд сљедује, да само повреде леве хемисФере „језик" узимају. Тај нреважии ииналазак ла свију је страиа Иотврђен. Нарочито је Вгоса ноказао, да ни цела лева хемио.Фера није у власти, да мисли речима изрази, иего да то сВојсгво иде само једном делу њену и то трећој Фронталној (чеоној) вијуги. Међутим су нознати и таки случајеви, да Функцију иовређене леве хемисФере нрими десна. Тако је нека жена, којој је трећа Фронтална вијуга била новређена, изгубила говор. Носле неког времена могла је онет да говори. Биу8 се код те жене уверио, да јој је десна Фронталиа впјуга волуминозније развијена била но обичио. Левом хемисФером такођер и пишемо. В г о с а је мерењем термометром нашао,, да је за особу, која чита, температура десие хемисФере знатно виша него леве. Како неисцрпним сретствима раснолаже човечији мозак види се најбоље при свирању на глаоовиру, а уз ту свирку чесго се још и пева! Свирач мора да мисли код сваке ноте, код сваког акорда, иа те заплетене душевпе оиерације, којима је цељ, да се руке различито пОкрећу, бивају одељено у свакој хемисФерп, ,јер дееном руком равпа лева, левом десна хемисФера. Па те тако различите радње бивају у једно исто доба! То као да заиста сведочи, да су обе хемисФере еамосталие. Али та самосталност има и својих незгода. Ако се обе хемисФере не налазе у равнотежи, онда је човек иекако већ тим самии раздељен у две особе. Иа зар незнамо таке иеср.етне болеснике, који се осећају као да су двоје? ЈаГ1'е нам прича такав једаи случај. Неки полицајац, који је ире био војак, те је тада много нио, мало но мало полуди. Кад је говорио, говорио је „ми" : ми ћемо ићи, ми ће.мо доћи и т. д. На нитање, зашто тако говори, казао је, да има још неког код себе. Кад је ручао, говорио је: „Ја сам сит, али онај други није." Гдскад се узједаред дизао, да иде, па кад га за узрок питаше, одговорио је : „Ја бих радо остао овде, али други ме сили, да одлазим." Јед-